Prosvetni glasnik

366

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

Свако дружење и општење између родитеља и деце бнло то у кући у узаном и поверљивом кругу породичном, било у шетњи на улици, у вргу, пољу и гауми пли у друштву даје много и много прилика за духовно нодстицање, за питање и одговоре, за кратка објашњења, за приповедања која и најмања деца тако радо слушају, за упућпвање на мудрост, свемоћ и доброту Божју и на дела и судбину људску. И који родитељи разумеју с љубављу и вештином да употребе ту подесну прилику у свом породичном жнвоту, они ће дати својој деци богато знање и лено ће их опремити у школу, где ће им оно на првом кораку бити од великс помоћи. Отуда по овом породичном васпнтању имамо по школама често велике разлике међу децом. Ту имамо одмах разлике међу њима у томе што једна показују велику вољу за. учењем и све што се у школи казује, она лако примају и схватају. На такој се деци опажа одмах да су отац и мати према њима савесно вршили своју васпитачку дужност. Али исто тако опет у школи се срећете са децом немарном према раду, с децом која тешко схватају и још теже раде оно што им је дужност. По томе се може одмах познати да таква деца нису била у срећним приликама да уживају благодети породичног васиитања. Али породица може и више да учини за духовнн развитак својих малих чланова. Кад се у њој воде разговори о разним предметима из нрироде и о великим догађајима из друштва у нрисуству дечјем, кад се у породици виђа.ју као редовии гости и пријатељи истински образована лица, онда таква породица може у својих малих члапова да пробуди и многа виша интересовања. Често таква нородица може много више да учини него и сама школа. II многи знатни људи и у нашем и у другим народима имају за своју духовну надмоћност много пре и више да заблагодаре породици него ли школи. Али као што истинско и свесрдно старање родитељско око васпитања доноси добре нлодове у развитку детињем, тако и обрнуто немарност према томе не прелази без штетних последица, па ма такво дете расло и у кући научниковој. Врло често и учени и образовани људи не показуЈу ни воље а немају нн вештине да се са својом децом мало више занимају и да их образују, те се зато и деца из оваких кућа често изметну и одрасту сасвим незнатни људи. Иначе не би се могло појмити откуд то, да су често од образованих родитеља деца необразована и неучена. Тако често и обрнуто на људима који су се у доцнијој младости откачили испод окргља иородичног и повели за рђавим друштвом, увек ће се наћи много лепих црта доброг домаћег васпитања. Доцнији рђав утицај, и ако их је скренуо с правога пута, инак није могао да збрише