Prosvetni glasnik

334

ИР0СВ1ТНИ ГЛАСНИК

Мета' сам се камена у сву Црну Гору и у Србију, па дођо' у Чачак да се обрукам! Али нека вам је хала.1!" У младости сам и сам био веома осетљив кад би ме ко надбадио (а то је често бивало), што ме је нагонило да се непрестано вежбам. И за нас гимнастичаре вреди она Темистоклова изрека: „Милцијадова слава не да ми да спавам!" Доцније сам желео да ме ко надбаци и надскочи, јер сам на ову племениту утакмицу гледао као родитељ и као учитељ, и радовао бих се кад год бих видео да свет не осгаје само на млађима и на бољима, него и на јачима!... У нашим земљама ова се јуначка игра још доста добро држи у заиадним и у југо-западним крајевима, а у источнима је готово престала. Да се ова витешка утакмица унесе у народ једино је уздање у народну школу: ваља почети с децом. ■Л.етос, 1 приликом пешачења у Студеницу и на Рашку, бацао сам камена у Драгачеву (у Каони) и за мало сам утекао стаситим и снажним Драгачевцима. Њихов учитељ, мој некадашњи ученик, Вићентије Марковић, такође одличан бацач, негу.је ову народну гимнастику код своје школе и иначе на сваком скупу: код цркве или код општинске суднице. Овако треба да ради сваки народни учитељ: „Зрно но зрно — ето погача!" * Еад се размисли о оволиким начинима само у бацању камена, мора со признати да је народна свест о потреби телеснога развића била увек јака и непомућена, и да је оно уверење о тој потреби које се данас истиче као резултат школовања и науке — одавно имало корена у простоме народу. Прегледајмо само два од ових четрнаест разних начина у бацању камена. Први начин: бацање камена с рамена без корака развија гипкост и хитрину, јер се на овај начин бацач спрема да у један мах, као лав, употреби сву снагу... „Што би снаге — камену предаде!" Чврстим одупирањем леве ноге о земљу (ако се баца с деснога рамена); наглим сагибањем тела и такође наглим устајањем; напрегнутом свом снагом десне руке и оштрим погледом у белегу бацач се сав предаје једној мисли: да пребаци истакнуту белегу. Четврти начин: бацање омаушке једном руком развија кичму, раме и доњи део од руке: то исто обема рукама развија још и ирсте (шаку) и грудни кош. Свака радња, дакле, има нарочити задатак и кад би се све једна за другом изводиле — друге гимнастике не би више ни требало. Још кад би се све радње изводиле наизменце и левом и десном руком с различитим камењем уз често замењивање бацања, скакањем: тада би бацање камена и скакање могли заменити многу другу вештачку гимнастику на справама или гимнастику с теретима. И што највише пре-

1 Године 1900.