Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

341

Јешни; на, ово ти ђеди Шћепану и т. д. доклен им се гођ не доеади (Врчевић). 24. Каиу узети на узнак. Један јак момак стане на сред одаје четвороношке и држи капу у зубима, а други који се узда у себе да ће изиграти окрочи га про леђа, а стоји ногама на тлима, окренувши се с противне стране од главе онога те испод љега стоји, ухвати му се обема рукама за пас, те се преметне про њега и пане на узнак на леђа (свеђер држећи се рукама за пас). Сад помиче се на се испод онога те га држи докден му гођ дође главом те му узме зубима из зуба ону капу. па с капом се опет ногама и животом врати на леђа ономе те га је држао (Врчевић). 25. Зуб и нос. Сви мушки који ове игре играју зареку се, који не изигра игру да илати оку вина. Игра бива овако: Клекне на кољена, па пружи руку по тавану од кољена лактом, и ђе му досегне средњи прст од руке, онђе стави какав му драго новчић. Еад овако измјери, онда му свежу руке на леђа, па онако свезан ирегиње се иолако да ухвати зубима онај новац. Мало који дохвати ако не удари зубима о долину, а ако му реуши (испадне за руком) да новац прихвати још је мучније да се исправи на кољена, него се нревали на десну или лијеву страну (Врчевић). 26. На илојке (или наилочке). Плојка или илочка јест један плочаст камен, дебео колико два прста, а околишен као дно од каре. Сваки играч своју за се и по својој вољи изабере и отеше. Дружина се сад подијели ко ће с киме т. ј. два и два, или три и три и т. д.. погоде се у којој ће даљини поперити два дугуљаста камена који се зову циљеви, који се попере један спрама другога од 20 до 30 корака један од другог далеко, пак почне гађати један од дружине, па за тим од друге све редом, крочивши, од циља једнога гађући другога три четири пута. Ео погоди циљ броји му се два понта. Сви како који гађе, иде к ономе циљу што га гађају, па онет узме сваки своју илојку, те опет гађу они други циљ као ови први. У колико поната играју вазда уговоре а обично у 20 или 30 и вазда у вино, али ђеца која немају новаца, а хоће да се играју, уговоре носиља, т. ј. они ко изгуби да пренесе у кркаче онога те је добио од једнога циља до другога. Смијешно је ђецу гледати кад се носају, а они те јаше руга се носачу на много начина. И сам сам у своме ђетинству више иута на плојку играо, па изгубио и добивао (Врчевић). Вук Караџић овако онисује ову игру: „Плојка се управо зове округла и глатка камена плочица, којом се у овој игри гађа у други исправљени камен, који се зове циљ\ кад се почиње бацати, зове се чињати; који чиња обично рекне: „чињ и почињ; који први чиња', вазда га добија*; који задњи чиња', нигда га не добнја'!" Еоја страна прије по-