Prosvetni glasnik

x р 0 н и к а

489

се у доњим масама песка налазе. По овој особини, по положају а и по саставу судећи ове би се глине могле у дилувијум уврстити." 4. Др. Дим. Ј. Антула излаже резултате својих проматрања гасних еманација на једноме бунару у седу Придворици код Паланке. „Бунар је копан на имању Јована Миловавовића, те?кака, које је од Паланачког Кисељака удаљено на 5 Км. Дубина. бунара износи 10.5 м. Од новршине за 8 м. копано је кроз масивну жуту идовачу, а испод ове је до дна бунара зеленкасти неогени песак, из којега је избила угљена киселина. Интересно Је да је ово већ трећи бунар истоме сељаку, који није могао довршити због еманација угљене киселине, јер је ова онемогућавала бављење радника у бунару. Притицај угљене киселине, судећи по жуборењу у сакупљеној води, доста је снажан, а могућно је да је она у први мах, нашав одушке избила са већом јачином, те Је њено струјање могло опомињати на експлозију, коју су радници оназили и местној власти доставили. —• Сама појава угљене киселине у овоме бунару по себи је без икаквог значаја, осем шго би она могла нослужити као путоказ за истраживање угљокиселих вода и у атару придваричком. Познато је, да киселе воде стоје у тесној вези са еманацијама угљене киселвне, те би се по томе с разлогом могло очекивати, да се бушењем у близини овог бунара наиђе каква кисела вода. — Односно изјављене бојазни да ове гасне еманације не стоје у директној вези с изворима Буковичког и Паланачког кисељака, може се с иравом тврдити да појава угљене киселине у придворичком бунару, због знатне удаљености и од једног и од другог (од нрвог 5 а од другог преко 20 Км.) неће имати никаквог утицаја на квалитет ових вода". 5. Др. Свет. РадовановиК реФерише о раду Г. Н. Златарског Приносљ кч>мђ геологинта на Искт>рскид проломљ, отт> Софил до Роиант> и на сгсћднит^ му прћдћли. Софил , 1904. РеФерат овај штампаће се у Геолошким Аналима Балканскога Полуострва.

• СУП. Збор. (фебруара. 1904. год.) 1. Разгледане су нове књиге које су сгигле Геолошком Заводу Вел. Школе, међу којима се овога пута нарочито истиче Геолошки Атлас Македоније и Старе Србије од Д-р Ј. Цвијића. 2. Д-р Дим. Ј. Антула излаже своја проматрања на бакарним рудиштима у атарима онштине борске и кривељске, у срезу зајечарском, округа тимочког. „Овај рудни терен налази се у југо-западном подножју Стола, и може се сматрати као северни део пространога вул-