Prosvetni glasnik
490
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
канског масива, који се протеже од Ртња до изнад Црног Врха, Од кристаластог терена дуж Беле Реке раздвојен је уским појасом кретацејских кречњака, који се повдачи од Стола ка Рготинн. Заступљен је поглавито андензитским степама, међу којима се распознају: амФибодски, аугитски и биотитски андезит. Ови андезити су често нарочито поред рудних жица јако пропилитисани. Тако у селу Бору могу се посматрати читаве серије андензита, чији су Феромагнезијски и Фелспатни састојци у већој или мањој мери секундарним хлоритом замењени. На Дулкановој Чуки овај је процес још даље отишао, тако да је од ирвобитне стене остала само основна силикатна маса са шуиљинама од Феромагнезијских и Фелспатних састојака. Сем андезита находе се и вулкански туфови, често у слојевите банкове сложени (Слатина). Боје су често чисто беле, садрже ситне кристалиће аугита и дају се као добар грађевински материјал употребити. На овоме терену находе се још и вулканске бречије, које се у Борскоме Потоку, донекле и уз Борску Реку налазе у непосредној близини са рудовитим изданцима. Млађе су од кретацејских творевина, јер у своме саставу имају поред андезитских стена и комађа од кристаластих шкриљаца, пешчара, кречњака и т. д. Вредно је напоменути и неогене слојеве у атару села Слатине и дилувијалне и алувијалне наносе у Слатинској и Белој Реци. Ови наноси садрже злата и по гомилама набацаног материјала може се закључити даје рад око испирања злата некада био врло жив у овоме крају. — Трагови старих радова на овоме рудишту послужили су као путоказ за изналажење рудних изданака. Старе раскопине и окна као и многобројни рудни изданци врстају се овде једним правцем, а могу се груписати у 5 паралелних зона. Њихов правац је у главном меридионалан с малим скретањем на СЗ; али је карактеристично да је генерални правац старих радова паралелан главном правцу вулканских пукотина, које се по изданцима еруптивних стена могу у овоме делу Србије и Банату нратити на дужини 300 км. Сем тога правац ових рудишта одговара и правцу тектонских набирања у овоме крају. — Рудиште захвата око 10 км. дужине и 2 км. ширине. Најважнији су радови на Дулкановој Чуки и Дрвеном Брду у селу Бору. Поткоп на Дулкановој Чуки, потеран управно на правац старих радова и рудне жице, ишао је до 119,5 м. кроз поменути пропилитски андезит, у коме се често виде пиритне импрегнације, а кадшто се примећују и навлаке од аморфног и кристаластог сумпора. Од 119.5 м. настаје пола метра дебела контактна кварцна зона, а за тим веома компактна готово хомогена рудна маса у дужину од 27,5 м. Рудни камен је кварц, приметан само у контактним појасима, иначе расут по пиритној маси, у којој се каткад виде и кристали барита. — Поред пирита находи се и халкосин, расут по пиритној основи или збијен у веће или мање грудвице. Овај халкосин је постао метаморфозом халкопирита, који се истина у маси не распознаје