Prosvetni glasnik

126

НРОСВКТНИ ГЛАСНИК

свети огап државне независности. Када је хрватском народу занадало сунце, српском је нуцала зора. Малена Зета и Рама имале су задатак, да спрече, да се стијег народне и државне слободе не поклони Цариграду; но да га послије пол стољећа предаду у крептаје руке Стевана Немање и његова рода. Тијем иријеђе арвенство на балканском иолуотоку на сриски народ". 1 Исто је тако требало још прегледније, — и то не у облику: „не само што... него! — истаћи заслуге Немањине. Г, 3. говори о тому, на два места (стр. 81. и 84.) и зато му то није прегледно. То би се, дабогме, морало такође гатампати крупним словима, а ја бих, поред заслуга Немањииих које и г. 3. спомиње, изреком истакао још и ту, да је он укинуо многобројне мале државице сриске. — Све оне реченице које приноведају иромену династија у појединим државама треба/ дабогме, штампати крупним словима, на пр.: . .те се тако ирекрати ПремисловиКа династија (зашто: „Династија" ?) у Чешкој". (стр. 103.) Или: „Х.уго Еаиет... основа династију ЕаиетовиКа". (стр. 123.) и т. д. и т. д. Препоручујем, надаље, г. 3-у да на крају свакога периода дода хронолошки иреглед догађаја, штампавши развученим бројкама године епоха.ших догађаја. Исто би тако било врло корисно да се додаду генеалошки ирегледи и земљоиисне карте. Колико би олакшао ученицима разумевање генеалошки преглед, кад се говори, рецимо на пр. о тому како су енглески краљеви сродничким, крвним или женидбеним, везама постали господари већнне земаља у Француској: или кад је говор о нрелазу престола с једне династије на другу, на пр. после смрти Арпадовића на Анжувинце; или кад се приповеда како су Хапсбургоици овладали скоро ноловином Европе срећним женидбама и т. д., и т. д. — Па тек колико је потребна земљописна карта! Рецимо на пр., кад се приповеда о оснивању нових држава на развалинама Римске Империје за Сеобе Народа, или колико би занимало — па тек поучило! — ученике, да им се са земљописним картама прикаже ширење и снажење старе Српске Државе. Па тек приказати ученицима на карти величину и силу Душанове Србије! Та то више вреди, него ако се испише читава страна са најтачније означеним — али: речима! — границама. Старо је лравило: ЛеКпШо пе вК; пе§апв! које морају особито писци школских књига имати увек на уму, па да у школској књизи не казују ништа негативном, него увек аФирмативном реченицом. По тому не ваља на пр. ова реченица : „Римска држава и у највећој моћи не бијаше господар над светом..." (стр. 3.); па ни ова: „Западни Готи нису живели на римском земљишту". (стр 4.); нити ова: „Њихова (арапска) пак просвећеност није самостална. . ." (стр. 54.) и т. д., и т. д.

1 КаШ, Вогђа јигшћ 81оуепа. га <1гха\'пи пеоУ18поз4 Кас1., XXI. 239. — Курзив је мој. — II овај дитат је згодан иример за то, како иогођеним сраваењима бива ствар јаснија. Па није бадава казано: Оро81*а тх(;а зе ровћа та&18 е1исе8сип4!