Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

127

Језик је у г. 3-евој књизи у главном добар, — спрам већине хрватских гаколских ктига чак је врло добар! —• ла нпак није сасвим добар. .Тер, то је школска књига, а у школској књизн мора језик бити тако чист, као што је чист у народним умотворинама и у Вукову и Даничићеву. преводу Св. Писма. Зато препоручујем г. писцу да за ново штампање своје књиге још боље дотера језик у њој. Тако на пр. нека, пре свега, избегне оне силне пасивне облике, јер српски језик не трпи тога. Ево неколико такових облика, да се внди како непријатно звуче српском уху: ,. . .који су од њега богато награђивани". (стр. 53.). — „После је довршенога васпитања штитоноша произвођен за внтеза". (стр. 61.). — „Светослав буде глађу приморан на предају". — (стр. 71) — „Самуилова војска би заобиђена с леђа и уништена". (стр. 74.) н т. д., и т. д. — Ово много употребљавање пасивннх облика одаје да је г. 3. под утиском немачких нисаца. Германизам се, надаље, види још и отуд, што г. 3. доста често ставља глагол на крај реченице. Тога му се, дакле, ваља такођер клонити. — Српски се језик не служи у толикој мери глаголским именицама, као, рецимо, немачки и мађарски језик и зато су у српском језику оваки облици германизми или мађаризми: „После победе на Сперхеју, добивања Драча и овога ослабљења Хрватске, Василије поче опет нанадати, и за кратко време (999—1002) буде осво.јена скоро цела Бугарска..." (стр. 74.); „ради прекнда зађевица". (стр. 64.) м.: да би прекинуо задевице; па ; „.. .због чијега (неретљанског) је гусарења и заробљавања папских носланика и послата војска". (стр. 64.) м.: против којих је и послао во.јску, јер су гусарили и заробили папине посланике; па: „С тога се он (ХристоФор Еолумб), по одбивању Ђенове и Португалије .. ." (стр. 203.) м.: . . .кад су га одбиле Ђенова и Португалија ... У г. 3. се свргаује 3. л. мн. 1трегМс1а који нут на — ше м. на — ху. на пр.: „. . . а Половци им с другим варварима врло често нљачкаше и робише несрећни народ". (стр. 109.). — М.: „овај храбар војник и окретан дипломата" (стр. 66.) треба рећи: овај храбри војник и окретни дипломата. Г 3. пише: „Поред калиФе као духовнога поглавара било је н нижих духовника — мула — што су вршили обреде и тумачили Коран". (стр. 54.) м.: „ који су . . — па : „Њихова (арапска) нак просвећеност није самостална, јер док они живљаху на полуострву, имађаху само нешто песничких творевина њихове живе маште..." (стр. 54.) м.: „ своје живе маште .. ." — „Они (Мађари) су били малога раста . . ." (стр. 56.) м.: „мала раста..." — „Пошто" није узрочни везник. — Па онда: „насељавају". (стр. 4.) м. насељују; — „убивен" (стр. 37.) м. убивен; — „талент" (стр. 49.) м. дар; —• „да не дају новац под интерес" (стр. 50.) м. на камате; — „зађевица" (стр. 64.) м. задевнца; „учествовале" (стр. 72.) м. суделовале; — „општи" м. опћн; — „за балкански градови" (стр. 158.) м. забалкански градови и т. д. и т. д. Српски није лепо казано: „на што га је, можда побудио и појав болести". (стр. 7.) Не знам зашто г. 3. баш у свакој реченици, конзеквентно, одељује запетама