Prosvetni glasnik

РАДЊА ГДАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

21

нема): Кнез Михајдова улица (најленши н>ен део, од Теразија до хотела „Русија"); Дубровачка улица (цела); Калелегдан; споменици: ЈосиФа Панчића, Ђуре Даничнћа, Јована Гавриловић.ц ТЈуре Јакшића, Јована Суботића. Војислава Илића; Министарство Војно; Министарство Унутрашњих и снољашњих послова; Војна Академија (нова), Опсерваторија, Нова Државна Болница, Нова Касарна, Рударски Музеј, ЕтнограФски Музеј, Прва Српска Велика ПТкола, Основна шкода у Душановој улици, Државни Савет, Др.жавна Болница (стара), Хемијска Лабораторија, Сликарска ТПкола, Црква на Новом Гробљу, Пшадра Ђорђа ВајФерта, Фабрика кожа и обућс Ђурића, Клидиса и Барловца, Електрична Централа и велики број несумњиво лепих приватних зграда по улицама. У албуму је неоправдана и оиолика употреба портрета. А ако се хтела представити и српска во.јска, требало је донетн више слика, а не само једну која је, у осталом, и по избору и но изради веома слаба. Из свих ових овлашних напомена, које се саме собом намећу и без дубљег разгледања овог „Албума", за мене је јасно да се нећу огрешити, ако Главном Просветном Савету не нрепоручим ову књигу за набављање ни основним ни средњим ни стручним школама. Захваљујем Главном Просветном Савету на поверењу. 2. новембра 1904. год. Београд. Р. Ј. Одавић дроФвсор у Првој Беогр. Гимиазији. РеФерат г. М. Мшшшевића гласи: Г^лавном Просветном Савету На основу одлуке Просветног Савета на 885. састанку, од 6. ов. мес., — прочитао сам и прегледао сам књигу: „Албум Београда", од г. г. Љубе П. Ђирића, проФесора Трговачке Академије и Теодора Барне-а, новинара, коју су упутили Савету на оцену ради одобрења, да ли се може одобрити и препоручити за књижнице народних. основних игкола. Ова књига, коју су иисци у молби назвали „Албум Београда", нема свог имена на зачељу. као што то, обично, свака књига има. — Она је дакле, без имена! Књига има 33. листа са 66. страна у великом Формату. Наштампанаје на три језика: српски, Француски и немачки. На првом месту. слике су: „Карађорђе и Краљ Петар" I, окружене лепим венцима, а нри дну, између слика, стоје 1804. и 1904. год., што означава стогодишњицу од Првог Устанка до данас. Иза ове две слике рађа се ново сунце Србији. — Дакле, „Албум Београда" хоће да означи стогодишњицу, која је у овој години прослављена, и у исто време износи се, укратко, културни, индустриско-трговачки напредак Србије у лицу Београда, као српске ирестоннце. Садржина је књиге: У првом чланку описан је у главним нотезима Првн Устанак Срба на Турке, под славним Вождом Карађорђем, и постушш развитак Србије, у тешкој борби, до дана крунисања Краља Петра I. Друго, династија Карађорђевића до Краља Петра. 3. Београд и историја Београда. Значај Београда као центра свега за Србију и сриство. Његово развиће и његове знаменитости, у нросветном, трговачком, индустриском и занатском ногледу. У кратким изводима изнесено