Prosvetni glasnik

РАДЊА ГДАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

23

остало из Београда. У овакој нридици, кад је се лисдидо на стогодишњицу, требадо је спремити „Адбум Краљевине Србија", а не ограничити се на Београд. Истина, онда би „Адбум" био 2—3 пута већи, али тек би се тада добило оно, на шта се њиме мислило. Из „Адбума Београда", како ми се чини, види се и то, да су писци показади и сувише симпатијб према неким личностима, а зна се, да немају опште заслуге! Ну, и ако није потпун овај „Адбум Београиа", и акоје у кратким чданцима изнето оно што је требало опширније да се опише и каже, — мислим да неће бити на одмет, ако се препоручж за књижнице основних школа, јер доста добро може посдужити наставницима као помоћно средство у представљању о културном и индустриском напретку наше земље, а нарочито онда, када је реч о Београду и знаменитостима у њему, као центра свега што Србија нма. Али само с том напоменом: Ако би овај „Албум Београда" доживео још које издање, онда се има увећати и умножити, па у њ' унети све установе и знаменитости у Краљевини Србији, којом би се приликом избегавало уносити у Албум сдике и оних личности, које нису од општег значаја. На овом Албуму није означена цена, а то је потребно било учинити. Према свему овоме мишљења сам, дакде, да се може препоручити за књижнице основних школа, које су и иначе сиротне у сваком ногледу, а нарочито у књигама са сликама. Остајем захвадан Просветном Савету на поверењу. 29. октобра, 1904 г. Београд. Мијаило II. Милошевић. утатељ. Према овим ре#ератима г.г. реФерената Савет је оддучио: да се овај „Адбум Београда" не може препоручити за књижнице народних, средњих и стручних школа. Г. Ристи Ј. Одавићу, у име хонорара за реФеровање о овоме ал.буму, одређено је тридесет (30) динара, а г. Михаилу Милошевићу иетнаест (15) динара. XI Ирочитан је реФерат г. Јов. Н. Томића, редовног члана Савета, о књизи: „Златна књига I, из лрвог устанка" од г Живојнна Марковића, артиљеријског мајора, који Је молио за одобрење да се ова његова књига може покдањати ученицима народних и средњих школа и да се може набављати за школске књижнице, РеФерат г. Јована Н. 'Гомића гдаси: Г.лавном Просветном Савету „Златна Књига" од г. Живојииа Марковића, артилеријског мајора може иосдтжити као лепа лектира за ученике основних школа, ади да бих је Главном Просветном Савету могао препоручити за књижнице основних шкода и за награде ученицима, сем измена на које ппсац указује у сво.јој модби, потребно је учинити још и других у данашњој редакцији њеној. „Златну књигу" у овој редакцији писац је погдавито наменио војницима п издао ,ју као „прву свеску књижнице за војнике". Ради тога је онакав