Prosvetni glasnik

38

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

саобраћаја, а не Тергестеум. Карлсбад и Рајхенберг налазе се у немачкој језичкој области, те није требало ове називе метнути под заграду, а увотребити њихове словенске називе. Тако је исто требало поменути Тропаву, јер је наставн геограФије задатак да ученике упозна о ономе, што је сада стварно. Код Лавова иоменут је Осолинскијев институт. Код Пеште је поменут број зграда и величина пешт. земљишта, па. је то упоређеио са простором Лондона. Номенуг је и „угарски Рим". Изоставио бих и ону стару изреку о Кремницу. Шемницу и 1>ањ. Бистрици (стр. 26), јер би онда, са истим правом могли написати и нову изреку, по којој је Пешту подигла немачка памет, јеврејски новац и словачке руке. Помиње се Дебрецин као „Калвински Рим", и оваква поређења могу се наћи на многим странчицама ове књиге. Код Херманштата поменут је Брукенталов музеј. Код описа Угарске у кратко бих описао Хрватску и Славонију ради целине и понављања. Није згодно упоредити величину Русије са Српеком Земљом и известн однос 1:22, ношто гранвце Срцске Земље и ерпског народа .још нису научно утврђене на југу н истоку. Не бих помињао да Архангелск норед дрвета извози и жито. Балтичко Море није најважнији излаз за Немачку и Енглеску, него само важан излаз, пошто другог излаза нема (етр. 28). Често се понављају нејасни описи, као што је код цриоморске обале, и кад се каже: „Обала Касписког језера" је испод огледала морског, те нема ни једне друге луке. Урал и Јаида могли би бити висије само онда, кад би била долина то исто што и низија. Не бих помињао делове Урада, и иисац уцбеника греши кад више унесе имена и назива него што их ученик може наћи у свОдМе атласу. Може се изговорити и Ањега, али бих у уџбенику написао Оњега. И највиши врх на нл. Јаили Поменут ,је. За ученике била би доста нејаена ова речеиица: и руска низија додирује се гранитне висоравни са многобројним језерима, тресавама и барама Финеке. Или мало ниже: „То је нрава житница руске царевине, област нанредне замљорадње, која на југоистоку прелази у степу, област развијена сточарства: зими снежну пустињу; с пролећа и с јесени област зелених ливада; а лети суху и прашну нустињу!" Реке се не замржњавају брзо само због сио]>ог тока него н због велике хладноће. Незгодно је испало и ово: „Понгго их одвајају ниска развођа, то су у вези са Каналима. Такви су горњи ток Волге и Дњенра" (стр. 29). Одвише се опширно оиисују руске реке и од овог описа ученик би мало запамтио. Руске називе иисао био онако како их Руси Пишу, а не онако како их пзговарају. Писац изгледа ми да воли опширност, а заборавља да би од тога натио и ученик и наставник и настава. Малоруси не станују само заиадно од Дњепра него и источно од ове реке. Морам рећи да је материјал врло леп и обнлат, али је требало оно главно иробрати и цри томе послу ни за тренутак не заборављати за кога ее иише књига. На стр. 36 помињу се и хумане установе и код сваког града трговински предмети. Код описа Немачке помиње се тресава Буртангер (стр. 38), али се тај објекат не може наћи у ученичком атласу за ниже гимназије. Поменута су и многа Фризиска Острва но имену, затим „Немачка Швајцарска," област језера и више немачких оегрва на Балтичком Мору, међу њима и Риген, али по старом називу Рујан. Лепи су описи висинскпх односа, али ту пати ова књига од претеране ошпирностп. Заграде се понављају, и .једна нам заграда нзлишно показује „Франачку Швајцарску." Онако опширан оние немачког земљишта представљен је само на картама већег атласа, каквим се напш ученици не могу служити. Ево примера ради, како се опису.је пр. Хунзрик : „С леве стране Рајне (стр. 40) до реке Мозеле (ову реку писац увек зове