Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛЛВНОГ ПГОСВЕТНОГ САВЕТА

у леденик. Ово је непотпуно казано, јер да се снежна маса не мрзне, већ да се само топи, онда би се на Фирн одмах настављаде речице а не деденик. Бидо би потпуније да су на овом месту изложени и висински односи Хрватске и Славоније, које су у тесној и органској вези са алпискпм областима, ма да се о овим земљама по програму учи у II. раз. Ове су зечље у оро-хидрограф. и полит. везн са Аустро-Угарском, и онда би у. овој књизи имали потпун опис ове државе, и ученичко би знање било потпуније и поузданије. Далмација због свога геогр. положаја може да буде изостављена из описа ове државе, којој она припада као ненриродан полит. накаламак. Не бих помињао делове Судета, јер је то непотребно за мање ученике. Не бих употребио назив Источно Жоре, јер је то дошло од положаја овог мора, кад се гледа са запада. За Русе би то море било са истим правом Западно Море. Није поменута река Ин и Енс, а иоменута је мања алписка речица Траун. У брзини је испало да, Одра извире у Карпатима место у Судетима (стр. 19). Не бих поменуо извор Еча, јер је то за нас овако удаљене од мање важности. И друге ситнице и описе на ситно требало је избегавати, да се не би без нужде замарало ученичжо намћење. ГГоред обале Јадранског Мора није океанска клима него медитеранска. Писац лепо каже да у угарској низији падне најмање воденог талога, али не падне 28—30 см. него 40—50 см., и овоме није узрок само сувљи ветар, већ поглавито мала висина копна. Одмах источно иза низије на Карпатима падне знатно влше воденог талога. Словенци живе н у Истри. Не бих аустро-угарске Романе делио на западне и источне, нити би номињао Ладине. За наше ученике није потребно да знају, да се печујским каменим угљем снабдевају пароброди дунавског бродарског друштва, које је у том циљу подигло железницу између Печуја и Мохача (стр. 21). Пошто је ова књига намењена у првом реду ученицима средње школе, онда није било потребно помињати и Мизбахову циглану код Беча. Трговииске Флоте представљене су бројем бродова код сваке државе, а терет бројем тона. На стр. 23. помињу се паутичке школе, место морнарске школе. Место аустријских круповина казао бих аустријске земље. Код описа Беча казато је колико има зграда у њему, колико има свезака универ. бнблиотека, поменут је геолошки завод, а до III. раз. гимн. ученик није чуо за реч геологија; поменут је и број свезака у владалачкој књижници. Траунска долина није у Салцбургу, а то ,је било излишно и помињати, као и многе друге незнатне ствари, које су донеле ову опшириост, од које ученици не би имали користи, бар док су у школи. Даље се вели, да због многих цркава и грађевипа у талијанском стилу Салцбург називају „Немачки Рим". Оваква реченпца могла је добити места у каквом путопису, али то није за ученике III. раз., који дотле ништа нису могли чути о црквама и грађевинама у талијаиском стилу. И код осталих универ. градова иомињу се књижнице по броју свезака, а Грац се помиње као „Мали Беч" и „Пенсионополис". Овакве и сличне ствари иоиављају се и код описа осталих држава. Мени изгледа, морам још сад рећи, да је писац заборављао задатак, кад је иисао ову књигу, и да није увек имао на уму младе ученике. Многе мале и незнатне речице само су за то поменуте, што се на њима налази какав град, као н. пр. Целовац. Номенута је и транзитна трговина Инзбрука. Овакви појмови и називи долазе прерано, ако се овом књигом треба да служе ученици ниже гимназије. Код града Горице наведена .је количина свилених чаура. Не бих номенуо пи Аустријску Ницу, јер би требало да ученици претходно знају за Француску Ницу. Тергестеум (стр. 25) може доћи само иод заградом, и само садањи Трст је средиште трговине и