Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

1. Усвојио је сва нисмена која су дотле употребљавана у чежком а изговор им се подударао са датинским по средњевековном читању. 2. Писме с (ц) писао је вазда за гдас ц,а не двојако, као што је у латинском бидо употребљавано, на пр. Саезаг, сопзи1. 3. Иисме (/ читало се пред е и г као ј, а иначе као г. То је тај једини недостатак Хусова правописа. 4. За сугласнике којих у .аатинскоме није бидо узимао је писмена најбдижих сугдасника, па изнад њих стављао тачку. Тако се за ,меке" сугдаснике -Л, Л\ I' и т. д. и ,тврдо" I писало п, Л, I и т. д. са тачкама више њих, на пр. гес (ч. ржеч) рец. 5. За иисање дугих самогласника узимао је писмена обичних, иа изнад њих писао црту озго с десна на лево, дакде као и данас, а, е, и т. д. на пр. таз — имаш, те = моје и т. д. На жадост овај правонис није усвојен свугде, тако да еу у XV и у првој ноловини XVI стодећа била два правописа: Хусов и спрежни. А од краја XVI писало се у Чеха „ братским " правоиисом, којим су „Чешка Браћа" писала своје списе, па га свуда распрострда. У суштини је то искварен Хусов правопис, у који .је ушло доста и из епрежнога. Данашњи чешкп правопис постао је од оба посдедња, и он је, у гдавноме, Фонетичан, ма да има доста етимолошког и историјског писања. Да ни он није дедо једнога дана најбоље сведочи препис (који имамо) једне тугованке на чешком језику од 1859. године, коју је својим срцем испевала, а својом руком писала и преписала рођена кћи чувенога ЈосиФа Јунгмана. Ту се бјјди , да се онда са 5 писадо данашње 8. Књиге су штампане „ фрактуром т. ј. угластом датиницом. Мало округдија Фрактура звала се „ швабах ", којим се штамиало до 19 столећа, али је дотде име швабах нренето на сваку Фрактуру за штамнање. 1820. године штампана је Јунгманова „Словесност" окр /гдом латиницом старога облика т. ј. „ антиквом ," којом су штампали књиге ромавски и западни народи. Сам СазорГз СезЈсећо Мизеа који је ночео излазити 1827. год., штампан швабахом, тек 1829. год. напустио је швабах.