Prosvetni glasnik

просветнн гласние

Француској 8апс1ђег§ег 1;;ик1 иш! бивзтаазбегсопсћуИеп 8. 88, (1л§. 8—10) и са примердима, из Ајке. Р. 84г1а1а Таизсћ и Р. АјкепзГб Таизсћ познате су само из Ајке. — У својој монограФији иирулиФера Т. Таизсћ набраја девет фосидних врста из дуаших и слатких вода горње креде у Аусто-угарскоЈ, Француској и Сев. Америци (дарамитворевине) и три рецснтнс врсте у језеру Тангањика у Средњој Африци. — На целом Валканском Полуострву позната је у литератури само једна локадност са пиргудиФерама а то је Филииовце запално од СоФИЈе, где је Вг. 1л\ Тои1а нашао у плавичастом глиновитом лапорцу три изломљена примерка, које је најпре објавио као Гизиз Мбз1асиз п. зр. а доцније, према напомени писца монограФије пиргулиФера проФ. Б. уоп Таизсћ објавио под именом Руг§иШ'ега Ркћ1еп Ногп. Мокра Рора је богатија и бројем облика и бројем примерака и може се поредити само са Ајком, у Угарској. Из овога се види да су лужне творевине горње креде са пиргулиФерама развијене и у Србији у области динарско алписке системс као и у Аусро-угарској, Француској и Себ. Аморици." 6. Прочитан је извештај Жив. Јоксимовића са екскурзија вршених између Иожеге и Ариља и по Добриау у августу и сеПтембру, 1904 годиие. „Иодина свију слојева на томе терену су доста дебели слојеви п а л е о з о ј с к о г ш к р и љ ц а, чим је доњи део један цепљивији а р г и л ошист без видљивих лишчица лискунских, а горњи јако лискуновити али теже цепљиви шкриљци. Иружање им је СЗ—ЈИ а падају код Ариља у источно и западно поље, тако да ариљско поље дуж В. Рзава лежи у силклинали шкриљаца. Местимице се у овим шкриљцима појављује и шљунак, а изгледа да је по негде у њ интерстратиФикован п зеленкасти мермер, који је испољен у Гробницама у пољу горобиљском. Изнад шкриљаца долази једап конгломерат, који се у Честобродици код Доњег Добриња јавља у знатним слојевима, или долазе крсчњаци који су: зелени без Фосила и неслојевити (Годовнк); жућкасти са остацима рудиста, остреа и других Фосила, који говоре за кретацејску етарост њогову, (Јого-источни део Горобиља, прелази Мораву код Вирова и улази у косу Вироштак) и б е л и ч а с т и к р е ч њ а к, који може бити слојевит или не и чије су извесне партије јако силиФиковане — рожаете са Фосилима (по изгледу НеНх и Тлгппеиз), а друге слојевите, беле и меко са мало Фосила (Милићево Село, Годовик и Горобиље). Изнад ових кречњака лежн слој шкољчаног жућкастог или црвенкастог кречњака са врло много Фосила. У годовичким потоцима проматранјеи лигнит, који је лошог квалитета. Из свега мени изгледа да слојеви овако следују : аргилошист, лискуновити шкриљци, конгломерати, зелсни кречњак, жућкасти кречњак, конгломерати р ожастог кречњака, рожасги кречњак, бели кречњак, жућкасти и црвенкасти шкољчани крочњак и