Prosvetni glasnik

X Р 0 Н И К А

349

слојеви лигнита. — Добрињски угаљ. У подини овог угља су мрки чврсти глинци са отисцима биља. Дебљина угљеног слоја је 70 см., нружање II—3, а пад у северно поље под 20°. У Средњем Добрињу находи се исти беличасти кречњак као и код Пожеге. Позната креда у Добром Долу код Пожеге неће бити ништа друго до онај бели трошни кречњак у Милићеву Селу. Материјал прикупљен на овим екскурзијама уступљен је Музеју Српске Земље." 7. ПроФесор Д-р Свет. П. СтевановиК саопштава резултате сво.јих испитивања „борнита" и „енаргита" са бакарног рудишта у Бору. Пз ових испитивања излази да је погрешно руде, које Немци зову Вип1кир[егег /е називати именом борнит, јер је борнит минерална врста са тачно одређеиим и сталним хемиским саставом, док су ВипЉирЈегеге механичке смеше, које случајно имају сличне морФОлошке карактере са борнитом. Изврнгене су анализе таквих руда из „Борског Потока" (I), „Суве Реке" (II) и Каменог Иотока и у Метовници (III) и добијели су ови подаци:

III

бакра

• 6Г65

47-87

53-60

гвожђа

• 11-44

17-05

3-91

сумпора

31-47

17-60

нерастворног • • •

• 1-84

3-57

24-46

Свега •

• 99-96

99-96

99-57

Разлике у количини елемената, који ове руде састављају јасно показују да оне нису хомогене, а велика количина бакра у њима, која превазилази количину бакра у борниту (55%) показује, да ове руде садрже неки минерали, који је бакром богатији од борнита. Из атомских односа појединих елемената у горње три анализе излази као највероватније да је руда из „Борског Потока" мешавина из борнита и халкосина (овог 28°/ 0 ); руда из „Суве Реке" мешавина халкосина (59, 81%) и пирита (36, 60°| о ), а руда из „Каменог Потока" садржи халкосина (66, 73°| 0 ) и пирита (8,88)." Како према овим податцима ове руде нису борнити то моли збор да за њих предложи како друго име. Иитање је остало нерешено". — „На једном примерку халкоеина са борског рудишта нађени су и врло ситни, али мерљиви кристали енаргита (Аз 8 4 Сп 3 ), који се у Америци експлоатише као бакарна руда, а у Европи је до сада нађен само код Брикслега у Тиролу и Парада у Мађарекој. Има савршену призматичну цепљивост и показује ове облике: ј110ј, {101}, |0о1ј, {011 ј, {210}, {410} и још неке ређе, о којима ће другом приликом и на другом месту бити више говора." 8. Д-р Марко Т. Леко саопштава резултате хемиског испитивања неке минералне масе, коју му је ради испитивања послао Ј. М. Жујовић,