Prosvetni glasnik

БЕ ЛЕШКЕ

БЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ И ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

Идеја о општем образовању — 0 овоме темату говорио је ових дана у учионици анатомског одсека бечки проФесор др. X. Фон Арним. Он разликује тројако образоваље: опште народно образоваље, дично образовање н опште образовање учене кдасе. Предавач; је у кратко изложио, како су се настава и наставна средсгва иостепено у различним епохама развијали, а почео је са најстаријим, јелинским тииом наставе, у којој су као основно.ј поред читања, писања и рачунања песништво и музика главну улогу играли. Даље је прешао на питагорејску школу, у којој се учила математдка и теорија музике; споменуо је атичким нрепорођајем створени идеал Формалног образовања духа, из кога се касније развише два наставна предмета: реторика ц дијадектика. ПроФесор Арним спомиње и од Соклата сгворени идеад етично-подитичког образовања, које је усавршавао Пдатон, а завршио Аристотело својии компромисом између Формалног и философског наставног идеала, којим је реторска школа заузела часно место покрај ФидосоФске. Учени говорник у току предавања сиомиње, како су НаусиФанес са Теоса и Епикур покушавали, да природне науке узму за главну основу у насгави; објашњава предазак млађих перипатетика и академика у СФеру Формалнога, приповеда о напретку математике и музичке наставе у четвртом веку и завршује с навођењем: да су у трећем веку астрономија и Фидологија допуниде систем од седам слободних вештина, који се чак и кроз средњи век нровлачио. ПроФесор Арним у сво.јим закључним примедбама указује на недостатке и на главне мане овога система, које се састоје у томе, што су ђаку пред очи изпошене голе апстракције, а стварне чињенице из природе и из историје остале су недирнуте и неспоменуте. Ади ни модерна наставна — вели Арним — често пута нема начина да избегне опасност, па да млађахни дух не онтерети знањем мртвих чињеница, које никада не може да Функционише. Арним је завршио свој говор уз опште одобравање сво.јих слушалаца. * Интернационална школа за кореспонденцију — Ово је са свим нова и оргинална тековина на пољу практичне наставе. У Европп ,је још са свим страна и удешена је једино за амернчке кудтурне односе. Интернацконална шкода за кореспонденцију обухвата пнсмену наставу многобро.јних теоретских и црактичних дисциплина, а намењена је мушкој и женској омла-