Prosvetni glasnik

Б Е Л Е 111 К Е

363

диии. Отац ове нове наставе је Т. Ј. Фостер, чијаје срећна идеја о њезину оснивању год. 1891 остварена. До данас је показала она изврсне успехе и оправдала је своју дотребу. Школа ова припада једном друштву, чије је седиште у Скрентону, у америчкој држави Пенсилванији. Зграде за друштвену штампарију и за остало заузимају 3 хектара, а представљају вредност од по милиуна долара. Број школских одсека износи 27, број школа 30, број разних курсева 170 и број чиновника 26о0. Штампарија друштвена лубликовала је које уџбеника, које речника 1.141 различитих издања, која имају 74.472 стране и множину илустрација. У ово колосално предузеће уложено је 5 милијуна долара, а досад је изашло из разних одсека н>их 650.000 апсолвираних слушалаца различитих струка. Год. 1898 основан је специјалан курс за железничке службенике, на коме у смислу склопљеног уговора са 132 различна железничка друштва бивају 32.000 лица ноучавана. Као помоћно средство лри ово.ј железничкој настави служе 20 вагона, који се крећу ло свима могућим пругама. Ове покретне учионице са својим намештајем п техничким прибором праве су знаменитости, које треба видети, па нм се дивити. Остали практичии курсеви намењени су електротехници, телефонији, аутомобилизму и учењу модерних језика. Помоћу усавршеног Едисоновог фо, нограФа предаје се овде немачки, Француски и шпански језик. Одрасли Америчани, који се у ма који од ових курсева упишу, знају збиља „шта хоће." Али при настави ваља са баснословним стрпљењем и потенцираном енергијом на.јвеће тешкоће савлађиватн. Да само једну споменемо: При настави у страним језицпма употребљавају се Едисонов ФонограФ, као што смо то већ напред споменули, али он још није тако савршен, да даје чисте гласове, што је за учење изговора појединог језика врло велика неприлнка. ❖ О^сек за наставу на издожби у Сен-Лују — Замислите себи једну колосаллу површину од 20.000 т-, која је подељена у одсеке, дворишта и коридоре! Сва ова одељења претрпана су школским објектима. Свега је заступљено 13 иностраних и 38 америчких држава, за тим веллки број униЈверзитета, техничких велпких школа итд. као и научних и уметничких завода, издавача и Фабриканата. У стварном смислу одсек за наставу подељен .је у 8 одељења и 26 класа, ко.је обухватају лајвишу паставу до.најниже. Свака држава има своју солствену, чак и у простору одвојену изложбу, на ко.јо.ј су експонована: научна средства, уџбеници, ученпчки радови и писмени задаци као и цртежи, организаторски и методички прониси, статистика. Не можемо овом приликом, а да ле споменемо технику, која је развијена у самом аранжману изложбе, јер она не само да скреће пажњу посетпоца на изложене лредмете и да га п;>нвлачи, него га толико занесе, да по1епз уо1ед5 сву своју пажњу поклања н најситнијим појединостима. На сваком кораку наилазимо осветљене фотограФије на стаклу, слике представљене електричиом светлошћу, мутоскопе ко.ји нам износе пред очи тоталну слику школског живота и саме школе. Неке су се школе побринуле да и стручњака на тај начин задовоље, што су за ову лрилпку издале нарочнте епомеиице, годишње извештаје, програме и брошуре, из којих се види напредак и цнркулација у школском животу. Таква смо у осталом пригодна издања видели и на париској изложби 1900. Све •<>ве егземпларе добија посетилац бесплатно. По своме облику и садржају узорни статистички извешта.ји прави су амерички специјалитет. Изложба нам .је дала јасну слику наставног плана у америчким школама почевши од највилгих до најмањнх.