Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

415

добро је да учитељ пита: шта то каже, те да нагони децу да мисле на оно што читају. Ово мишљење на садржину још више ће их чувати да не греше, јер ће убрзо оназити, да се не разуме лепо кад се у читању греши. Кад се ствар лепо исприча и кад се овако при првом читању садржина веже за читање, онда у даљем читању те приче пије потребно непрестано питати за садржину. Сад је потребно дуже читање само ради механизирања самога читања, да се деца вежбају у самом шчитавању. Ту ће најпре читати бољи, па онда полако сви заједно, па најпосле најслабији. И кад и ови могну читати ту нричу прилично лако и без погрешке а умедну је и испричати, онда ваља ићи даље. Код описа другојаче .је то, што место причања напред долази очигледна настава, долази најпре аосматрапе онога што се описује. У томе посматрању ваља да се види све оно, што ће се после у дотичном чланку у Читанци помињати. Ако се предмет сам не може донети у школу (нпр. домаће животиње), онда се изнесе слика њихова. А што и слика не изнесе, онда на то ваља подсетити ученике где су што вивидели у шетњи. Онда се предузима читање као и код прича. Но најтеже је ако додазе ствари за развијање. То је иајтеже за учитеља, али је најзгодније за развијање мишљења у деце. С тога учитељима особито почетницима, и треба највише вежбања у овоме. За то никад не треба да предузимају овај посао докле наиред не размисле како ће га. извршити. Нарочито им је тешко изнаћи крај концу од клунчета које ћс се одмотавати; а кад га срећно нађу, онда ће одмотавање ићи лако. При овом се највише греши, што неки иду сувише далеко у тражењу краја, а неки га никако и не траже, но просто прелазе на читање или само проиитају садржину, онакву каква је у Читанци. Први дангубе много, а други не утичу ни на срце ни на разум дечји онолико колико би требало. Да узмемо .један иример. У Читанци је чланак „ЈРодитељи". Неки би одмах прешли на читање тога чланка па би том нриликом и пропитивали, или би напред просто нропитади на онда прешли на читање. Други би иочели чак од школских ствари и животиња, откуд оне, па би тек онда прешли на децу, родитеље и оно што је у чланку „Родитељи." Оно је нрво сувише кратко и без живота; ово је друго сувише развучено, те се не ухвати добро главна ствар и изгуби се много времена за само читање. Средина је дакле најбоља. Али и у тој средини може се наћи један конац, један логичан ред, којим ће све излазити једно из другога. Ево од прилике како :

а кад га на крају реченице запитах шха је ирочитао, он се чудио што га то иитан! Позовем брата његовог Воју, којп не беше дошао ни до пода Читанчице за I разред, да му ово нрочита и он нрочита нодако без аогрешке и каза му шта значи!...