Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

421

истичу; како међутим нека од н>их — бидо због свога значаја у практичној граматици, било због начина на који их г. Малина решава — заслужују мадо већу пажњу, то ћу их ја узети у нарочити претрес, полазећи при том увек од реФерата г. Мадине. I. А. У реФерату г. Мадине је у првом реду вредно пажње ово месго: „Ну г. ГГредић увршћује и даље у слабу промену именице женског рода, које остади граматички свет убраја у мегиовиту аромену, а у поднесеној књижици износи глаголску мешовиту иромену , о ко.јој остади граматичари још ни усниди нису." (стр. 592). — Не стоји, пре свега, да о мешовитој гдагодској промени „остади граматичари још ни усниди нису." Озкаг Вгеппег, проФесор немачке Фидодогије на универзитету у Вирцбургу и иначе познати германиста, има у својој књизи: „ОтипЉи^е «Јег §е8с1исМ1Јсћеп 6гаттаШ< гЈег (ЈеШзсћен бргасће" нарочити мади одељак под насдовом ОепггзсМе КопјидаМоп (стр. 83). Али што се нас на овом месту највшпе тиче, то је замерка о оним именицама женског рода, које г. Предић у својој граматици уврптћује у сдабу нромену, а које, како г. Мадина вели, „остади граматички свет убраја у мешовиту промену." Она је од интереса с тога што г. Малина исто гледиште заступа и у својој Немачкој Вежбанци, која је, као и граматика г. Предића, шкодска књига, уџбеник. Како међутим различна подела именица у уџбеницима који су истовремено у употреби смета настави — то знам из искуства — ја ћу дати кратак историјски преглед н'Мачке именичке промене у опште, како би подожај поменутих именица женскога рода, које у множини имају на крају -еи (-п), у именичкој промени био што јаснији. Само ире тага морам напоменути да се г. Малина незгодно изразио кад је рекао да „остали граматички свет" (т.ј. сви други граматичари осим г. Предића) те именице убраја у мешовиту промену. Неузе, кога г. Малина извесно цени кад се на страни 594 за своје тврђење позива на њега, убраја те именице у слабу промену. То исто чини и уредник угдедног часописа за наставу немачког језика (ЋеИзсћгШ 1'иг (Јеи ^зсћеи 1Јп1егпсћ1) ОИо ^уоп, који је приредио три посдедња издања Неузе-ове граматике'; да он ту подеду није задржао из пијетета према Неузе-у, види се не само по силним изменама које је иначе у његовим рукама претрпела цела књига, већ још и по томе што .је он ту исту подеду унео и у своју маду граматику, штампану у Оозсћеп-овој збирци. 2 И најзад, да ме набрајање не би сувише дадеко

1 Види стр. 219, 26-ог издања: Бг. Јоћ. (Лшз1. Аи§. Неукез Веи^всће вгаттаЉ, уо ШШ пс И^ ит§-еагће14е1; уоп Рго&заог 1)г. ОИо Буоп. Наппоуег и. 1900. 1 Рго€ 1)г. Оио Т јтоп : ОеиЈзсће ОгаттаЉ ипс! кигге Оезсћ1сћ1.е с1ег с1еи4зсћеп Зргасће. У1ег1е, уегћевзег^е АиИа^е. Не1р21§\ 1903.