Prosvetni glasnik

420

ИГОСВЕХНИ ГДАСНИК

Најпре ваља утврдити, да сваки човек (свака жеиа и свако дете) има своје име и да се сва имена људска пишу ве.;шким словон из почетка. Ово утврђивање ие иде само усмеио него и писмено. Деца пишу, депо, но краснопису, и на табдицама, !џоиисима иди нисанкама сва позната имена и мушка и женска. За овим ће се утврдити, да се сва ирезимвна пишу ведиким сдовом. За овим неко време ваља писати имена и презимена заједно. За ово има довољно вежбања иди примера и у шкоди и ван шкоде. Ваља најпосде оставити, да сама деца пишу имена и презимена која знају. Овим вежбањима тодико ће се утврдити правидо: да се сва имена и иргзимена иишу великим словом, да впше никад ни једно дете неће погрешити, да које име иди презиме напише мадим сдовом 1 . Кад се ово утврди, онда поћи даље. Сад ваља узети место, где је шкода, и, ако је то град, почети од градова, а ако је седо, почети од седа, поређати још некодико познатих окодних градова иди седа и извести: да се сваки град (иди свако седо) иише ведиким сдовом. Овако исто прећи и брда и реке, и онда можемо бити задовољни с оводико знања о употреби ведиких сдова. Подразумевајући, да је деци још код реченице у I разреду казано, да се свака реченица почиње ведиким сдовом, ја бих додао само још једно. Свако дете, барем овог разреда, зна иди треба да зна, како се зове, његова Отаџбина. Извесно је чудо кадгод и за другу коју обдижњу земљу. На то није тешко надовезати, да има још нуно народа и земаља и да се и имена њихова пишу ведиким сдовом. И с мало вежбања ово се утврди тако добро да деца ни у овом неће грешити. (Наставиће се).

ИЗ НЕМАЧКЕ ГРАМАТИКЕ

У посдедње време истакнута су на дневни ред нека нитања из немачкс граматике, која су, с обзиром на придике у нашој настави немачког језика, од ширег интереса, те је вредно задржати се на њима опширније. У „Нросветном Гдаснику" за јуни 1904 године штампан је реФерат г. В. Мадине о књизи , Немачки глаголи јаке, мешовите и м >иравилне иромене" од г. Ст. Предића, који у ствари није ништа друго до низ замерака; одговарајући на тај реФерат у „Наставнику" (број за нов емба р — децембар нрошде године), г. Предић ее ограничава само на то да се одбрани од тих замерака и оправда свој поетупак, ади не удази у суштину питања воја неке од тих замерака додирују иди

1 А данас ово чине и у гимназији.