Prosvetni glasnik

НАУКА. И НАСТАВА

539

видним наглашавањем н осећањем сам искаже дотични састав онако како жеди да га ученици исказују. И сад тек додази ред на ученике, да се они вежбају у исказивању и да састав запамте. Да узмем један пример. Учитељ је, рецимо, изабрао декламацију „Дете и бака " од Змаја, Он ће онда поступити овако: — Нек дигну руку они, који имају оца ! — Спустите! — Нек дигну они, којима је жива мајка! — Спустите! — Нек дигну они, који имају деду! — Спустите! — Нек дигну они, који имају бабу! — Спустите! — Видите, да готово сви имате оца и мајку; а деду и бабу само неколицина. Зашто то ? — Јесте; добро сте погодшш. Нек опет дигну руке они, који имају деду иди бабу! Видите, како вас је мадо! И ко зна, кодико ће они још да живе, па ће да умру, и онда ни ви нећете имати ни бабу ни деду. Они су стари и слаби. Зато не могу да раде и воле кад их деца слушају. Ко води деду? — Зашто га водиш? Зашто, Иване, ти водиш деду? — К,о води бабу? — Зашто је ти водиш, Јанко? — А зашто ти, Крста? — Јесте. И деда и баба воде децу, унучиће своје, и ако их кад и покарају, то је само зато што се боје, да не буду рђава деца, јер ће посде да буду рђави људи, па да срамоте и родитеље своје и њих. Зато се никад немојте љутити кад вас грде и карају. Одмах се сетите, да они имају право, и да је то за ваше добро. Истина, има по неки старац и баба, који се много љуте. Ади то је зато што су много сдаби. Зато и морамо више да пазимо, да их не наљутимо. Ко је од вас кадгод наљутио деду? — Како? А јеси ди онда добро урадио? — Ко није никад увредио свога деду? — Ко није никад наљутио ни за шта бабу? — То је добро. А води ди баба тебе ? — Откуд ти знаш да те баба води? — Кога још од вас води баба? — Откуда знате да вас она води?.. * — Сад пазите, да вам нешто причам. Вида тако јодна девојчица, па много водеда своју бабу и баба њу. Једног дана она седеда иди код бабе иди баби на криду — не знамо како је бидо — па гдедада у бабу, мидовада је и тепада јој овако: „Бако, стара бако, бабушчице мида!" Зашто је казада „бабушчице" ? (Зато што је мада). А зашто је казада „бабушчиц е мила" ? (Зато што је води). Онда је питада: „Јеси ди и ти кадгод мала, млада бида?" Баба јој није одговорида ништа, а она је запиткивада даље, овако: „Јеси д' могда кадгод исиравити леђа? Је д' и твоја коса бида кадгод смеђа?" Зашто је питада: је ди могда кадгод исправити деђа? — А зашто је пита: је ди јој коса бида кадгод смеђа? - Каква јој је сад? Баба опет ћути, а девојчица, пита даље: „Је д' и твоја хаља (а то