Prosvetni glasnik

30

просветни гласник

према чему она не могу имати овакве особине, какве им г. писад овим изразом ириписује; најзад самогласници се могу и поделити на тврде и меке или ненептане и непчане по изговору, али се сугласчици по звучности не могу тако поделити, већ на мукле и јпсне. Кратко речено: пишчева је подела гласова застарела, која је садашњем нараштају готово непозната. У одељку : „ Читање самогласника и сугласника п и нетачно је речено да се „самогласници у руском језику изговарају само онда чисто, јасно и одређено кад се на њих удари гласом (ваљда кад су акцентовани) при изговору," јер има више речи у руском језику, чији су самогласници неакцентовани, па се изговарају чисто. Ово се може видети из многобројних при мера пишчевих у овом његовом уџбенику. Стр. XI. Погрешно је да се е (је) „у средини речи после сугласника чита (изговара) као (наше) е", о чему сам раније казао. Г. писац врло често употребљава застарели израз: „кад је сила удара на њему", место кад је акцент на њему (самогласнику). 0 галсу Ј г при његовој употреби требао је г. писац што прецизније и краће да одреди где му је место, јер се глас Ј г изговара као ј само у страним речима пред самогласницима, а у чисто руским речима долази место и кред самогласнике и сугласнике п (ј). Стр. XII. Нетачно је, да се „о изговара као а само у једносложним лредлозима по, о, о 6 ђ. во и др.", јер се тако оноизговараи кодвишесложних предлога, напр. надо мноњ (нада мноју), аердо мнш пјерједа мноју) и т. д. Реч узелг нетачно је акцентована, јер је акцент на другом слогу: узелЂ (усјол). После сугласника, Ћ се не изговара као наше е, као што вели г. писац већ се чује или чисто. ј кад се оно изговара као јо или се оиажа у нзговору слабо ј сем после неичаних и оних сугласника, које Ђ са својим ј умекшава, напр. теб'Ђ ((тћ)ебје) на рукЂ (на рукје) мнЂ (мње) гдЂ (гхдђ)е), сЂдла (с/одла), св-ћздн (звјозди) и т. д. 0 гласу л није прецизно казано кад се како изговара, а за његов се изговор могу иоставити ова стална правила : кад је акцентовано илн је последњи глас у речи изговара се као ја; у противном чује се место њега г, а никад е. — Погрешно је такође, да се код личне заменпце трећега лица у 2 п. ј. л чита као јо, ел-јејб место јеја, јер се као јејо изговара ова иста заменпца, трећег лица у 4. п. ј. ее (јејо), ла по оваквом правплу г. нисца оба падежа једнако би се изговарала, те не би бпло разлике у изговору између њих, што не сме бити ни у ком случају. Стр. XIII. У одељку „ Читање сугласника " нетачно је да се г изговара и као наше г; такав изговор не постоји код Руса ; оно се изговара као г жх уједно (чешко ћ) или у наставцима 2. или 4. п. ј. код придева, бројева и заменица као в и никако друкчије. Стр. XIV. Г. писац вели, да се д, т, л и н пред меким самогласницима и г изговарају д као ђ, т као /?, л као љ и н као њ, међу тим они се у овом