Prosvetni glasnik
радња главног просветног савета
31
■случају изговарају мало тврђе од нашега ђ, К, љ и њ. Незгодно је још и то, што се г. писац, ни сам не придржава овога правила о изговору ових сугласника, на пр. „ шллиочншг (шљапочмик) гцекотлпвостк, (шчекотљивост). За ђ и г вели, да „немају гласа, али утичу на изговор сугласника, који им претходи". Ово је нелогично, јер да су „безгласни", да „немају гласа," жао што се изражава г. писац, онда ови гласови не би ни постојали, јер жто нема, то и не постоји, онда је искључен утицај ничега. Као што сам раније напоменуо ово су полугласни, који се могу чути на пр. прп изговору •с, н, т, в, б и т. д. не чује се, на пр. сђ, сонђ, ма тг>, вђ, см дсг> и т. д. Стр. XV. 0 акцентима готово није ништа речено, ма да се према српском језику могу бар приближна правила одредити. Стр. XVI. Са одељком : „Закони иретварања слова " није ништа постигнуто, јер је потпуно неодређено за ученике, а нарочито за самоуке безпримера и потпуно неразумљиво. Боље би било да је г. писац према српској Фонетици науци о гласовима, извео законе о једначењу, умекшавању и уметању сугласника. а овај застарели назив да је одбацио. У напомени под 1) ннје речено да се к> ннкад не пише ни после ус нених сугласника: б, и, в, ф и м. Према свему овоме налазим, да је пишчев Фонетички део нетачан, непотпун и без системе. Стр. XVII. Граиатички део. Одељак о именицама је преко сваке мере непотпун. Због велпке множине именичких изузетака, о којима г. писац није поменуо ни речи, ученик би се нашао у забуни при превођењу. Велику је погрешку учинио г. писац, што је именице поделио на три врсте, кад је могао то према српском језику лепо извести, цоделивши их на пет врста, што би и за ученике било лакше и јасније. Ово је такође нека •стара, ваљда руска, подела, коју је г. писац употребио. Стр. XXI. 0 бројевима је речено врло мало и површно. Стр. XXII. Боље бп било да је г. нисац извео поделу заменица према српској гражатици и са много мање примера показао њихову промену. Стр. XXVI. Подела н код глагола остала је на подлози руске граматике, место да је то учињено према нашој грамчтици ради приступачности напшм ученицама. Без поделе глагола на врсте и разделе и примера за њихова мењања по врстама и разделима мучно да се може наћп онај, који нзучава руски језик. Жиклошићева подела глагола по врстама и разредима за изучавање рус-