Prosvetni glasnik

70

ПРООВЕТНИ Г.1АСНИК

ровање у моја тврђења, и што ћу само да споменем како се врше опити у најважнијим случајевима. При крају овога предавааа ја ћу Вам рећи неколико речи о новим идејама у питању о суштини материје. Ове ће Вам се идеје вероватно, учинити хипотезне, врло насумичне; можда ће, још више, неколики од Вас помислити, да су то само снови врло уображљивих мозгова. Ја не одричсм, да у овим мислима има један део претпоставака; али кад бих ја имао времена, да пред Вас изнесем све разлоге, са којих су оне усвојене, држим, да би Ви нашли, да оне нису толико насумичне и да би оне, вероватно пред вашим очима добиле карактер велике вероватности. * Већина Вас познаЈу лепу појаву, која постаје кад се пропушта електрични светлац кроз неку Гајзлерову цев, то јест кроз цев, у ко јој је неки гас разређен у толикој мери, да му је густина само хиљадити део густине атмосФерског ваздуха. Ви видите живо бојено светлуцање, које шиба готово беспрекидно с једног краја цеви ка другоме. Ми ћемо да пођемо од ове појаве, као почетка. Да би електрика ушла у цев, употребљују се два метална наставка, која продиру кроз дуварове цеви на обама крајевима, и зову се електроде. Она електрода, која је спојсна за негативни пол електричног извора, овде РумкорФОвог калема, зове се катода ; она електрода, која је везана за позитивни пол извора, зове се анода. У овој се цеви катода лако распознаје од аноде, јор катоду обавија љубичаста светлост, док се чини, да овај дуги ружичасти стуб, који заузима скоро сву цев, полази од аноде. Кад преобрнем улогу двају електрода, тиме што ћу начинити катодом ону, која је била анода и обратно, Ви видите, да љубичаста светлост прелази на други крај цеви: она увек окружује катоду. И ако је гас у овој цеви већ врло разређен, може он да се разреди још више. Како се увећава ступањ разређености, тако се мења и боја и крој светлаца. Ево једне тако зване Крукс-ове цеви, то јест цеви, у којој је густина тек хиљадити део густине, каква је у Гајзлеровој цеви, коју Вам показах, и по томе милионити део густине каква је у атмосФерском ваздуху. Соја и светлац, са свим су друкчији: цев одаје само зеленкасту светлост. Кад се бољо загледа, види се, да ова зелена светлост не потиче из унутрашњости цеви, него само од њених дуварова, који су постали луминисцентни неким нарочитим агентом, посталим дејством електричног светлаца. Ну може да се опази, да је светлуцање стакла нарочито јако на месту наспрам катоде, као да агенат, који производи светлуцање, истиче из катоде, и креће се правим линијама. Појава је још уочнија у овој цеви, којаје начињена од два цеваста дела спојена мођусобно под правим углом помоћу једне лопте; на дну ових двају цевастих делова сгоје елек-