Prosvetni glasnik

НАУКА И ГГЛСТЛЛЛ

73/

познато је, да електрику може да пренаша собом само материја. Дакле ми морамо да сматрамо, да су катодни зради сачињени од материјадних честица са негативном електриком, Од тада све нам потврђује, да је доиста оваква суштина катодних зракова. Тада се врдо дако тумачи зашто сноп катодних зракова скреће са свога пута при проласку између двеЈу њаоча електризованих једна позитивно друга негатпвно : прва плоча привдачи негативне честице катодних зракова, друга их одбија. Врло се лако схвата и то, зашто ови зраци скрећу у магнетном простору, Јер низ електризованих честица велике брзино влада се као витак проводник, којим тече ел _ектрична струја, а ова се повија услед дејства магнетног простора. Сад се истичу неколика питања: колика је маса ових честица ; колико електрике ноеи свака оваква честица; и најпосле, коликом су брзином избачене ? Да бих могао одговорити на ова питања, потребно ми је, да Вам саопштим још једну особину ових честица. Немачки Физичар Ленард успео је, да ове честице испусти из цеви, у којој оне постају, и то начинивши на цеви један врло мали отвор наспрам катоде и затворивтни овај отвор врло танким листићем од алуминије. Овај листић не допушташе повратак спољнег ваздуза у цев, а дозвољаваше да се из ње ваздух извуче, и најпосле кроз овај листић могаху дапрођу и катодни зраци, чије би се особине хтеле да проучавају изван цеви. Међутим се сазнало, да метални шиљак електризован негативно свезом са негативним поЛом неке електричне машине избацује у ваздух честице, које имају исте особине, као и честице катодних зракова, које би биле продрле у ваздух кроз мали отвор Л.ерандов. Постанак ових чесгица на тим шиљцима помоћи ће ми, да Вам лако покажем једну њихову важну особину, а та је, да згушњавају око себе водсну пару у облику течних капљица. Ви видите, да ја, примицањем електризованог шиљка овом млазу паре, много појачавам згушњавање наре; облак постаЈе много тамнији. Водена пара, која је потпуно провидна, безбојна, у стању, које се зове аресиКено , једва чека да се згусне и постане течна; али то са њом бива тек онда, кад у атмосФери, у којој је та пресићена пара, има малих чврстих или течних тела, која јој служе као језгра згушњавања. Ову улогу обично врши прашина; али, ако је каздух у неком суду потпуно очишћен од прашине, пара у суду може да остане пресићена а да се не згусне. Кад се у таквим приликама у овој атмоСФери произведу негативно електризоване честице, о којима је реч, онда свака така честица ностаје језгро једне мале водене капљице, која постаје згушњавањем паре. Ослањајући се на ову особину успео је Цемс Јосиф Томсон, проФесор у Кембрицу, да измери по апсолутној вредности количину електрике сваке овакве честице. Он је начинио пресићену водену пару у