Prosvetni glasnik

74

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

атмосФери иотпуно очишћеној од прашине, па је изазвао постанак негативно електризованих честица на начин. који ћу Вам споменути мадо дал>е. Сместа је постао обдак врдо фипих капљида, у средишту сваке капљице по једна електризована честица. Усљед дејства теже овај је облак падао у суду; али као сваки обдак, он је падао лагано због трења ових финих капљица о ваздух. Мерењем брзине падања овог облака Томзон је добио крупноћу водених капљица, које су у томе облаку, и по томе онај део грама, колико је свака капљица тешка. Кад се, с друге стране, зна маса тако укупно згуснуте воде, у грамовима, онда се простом деобом ове укупне масе масом једне капљице, добива број ових капљица, и по томе број негативних честица, пошто има толико исто честица, колико има капљица. Напослетку, измерена је укуппа количина електрике целог облака; деобом ове количине бројем честица Томзон је добио количину електрике сваке оваке честице 1 . Пошто је нашао количину електрике једне ч«стице катодних зракова, Томзон је могао, помоћу других двају опита, да нађе масу сваке честице и брзину њихову у катодним знацима. Ради тога, он је пропустио сноп ових зракова кроз хомогени магнетни простор (свуда истих особина) познате јачине. Овај се сноп искривио у овом простору у облику кружног лука; мерењем овог лука Томзон је извео из овог огледа производ из масе једне чесгице и њене брзине. Поштоје за тим пропустио сноп катодних зракова кроз електрични простор дало му је мерење скретања снопа зракова производ из масе једнс честице иквадрата брзине. Поделом броја, који значи производ из масе квадрата брзине бројем, који значи производ из масе и брзине, и он је добио саму ову брзину : напослетку поделом производа из масе и брзине самом брзином, добио је он вредност масе једне честице у катодним зрацима. Упоредимо ову масу са масом једног атома, која се може да добије по методама, у које се ми овде не можемо упуштати. Од свију атома водонични атом има најмању масу ; а ова масавећаје око "2000 пута од масе једне честице катодних зракова. Овај важан резултат треба да привуче на се нашу пажњу. Атом је она најмања количина материје неког простог тела, која може да ступи у свезу са другим неким телом: и само име, које му је дато, атом, изведено је отуда, што се мислило, да је он невидљив. Али катодни зраци садрже тако мајушне честице, да их треба 2000 да би начиниле масу еквивалентну

1 Друкчији огледи, које је извршио ингдееки Физичар Таузенд, и то о иокретљивости оваквих иегативних честица у електричном иростору и о сачинитељу диФузије, кад тај нростор није електричан, омогућиди су одредбу количника између негативне кодичине електрике једне овакве честипе и количине, коју пренаша једна јона при електролизи. Тако је г. Таузенд дошао до следећег важног закључка: нега тивна количина електрике једне оваке честице једнака је количини електрше коју ареиаша ири електролизи једновалентна јона.