Prosvetni glasnik
НАУКА И НАОТАВА
75
маси, која је најлакша од свију познатих атома. Откриће овог новог стања материје јесте научна чињенида првог реда, која би бида кадра да овековечи име Кембриџског Физичара Џемса ЈосиФа Томзона. Да би назначио крајњу сићушност ових честица, он им је наденуо име кориускула-, то је име, које ћемо мп усвојити у даљем говору. Брзина корпускула у катодним зрацима, добивена као што смо мало час споменули, мења се према ступњу разређености гаса, који је у цеви. Она је између 20000 и 100000 километара у секунди. Ако се сетите, да је брзина светлости 300000 километара у секунди, то видите, да корпускуде у круксовим цевима достижу до Ј /з брзине светлости. Ова пзванредно велика брзина и јесте разлог, са кога и поред сићушности њихове масе оне могу да произведу знатна топлотна и механичка дејства ударом о тела, на која наилазе. Па откуд те корпускуле? Како оне стоје према материји, која нам је позната ? Молекули гасова па и молекули простих гасова, као водоника и азота,, распадају се у више прилика, и ја ћу вам показати неке од тих прилика, на тај начин, да се на једној страни одваја један веома сићушан део — и то је корпускула, негативно едектрична — и на другој страни остатак молекула готово исто толики, колики је и молекул, и тај се зове аозитивна јона; доисга овај део има позитивне електрике једнаке но апсолутној вредности негативној електрици корпускула, јер ни у овој појави, као ни у ма којој другој не може, да се створи нека количина негативне електрике а да се у исто време не створи исто толика количина позитивне електрике. Искуство је показало, да корпускула има тачно исте особине, па ма каква била природа молекула, од које је она постала. Напротив позитивна јона, онај остатак молекула, има особине, које битно зависе од природе тог молекула. 1 ) Појава дисоцијације, распадања молекула, зове се јоновање гасова. У осталом не јонују се само гасови, и молекули метала губе врло лако по коју корпускулу, баш и у чврстом стању. Јоновани гасови имају једну врло истакнуту особину, по којој се може да распозна јонизацаја: то јест под њиховим упливом губе електрику електрична тела. Донста претпоставимо, да је неко позитивно електрично тело окружено неким јонизованим гасом; то тело привући ћо корпускуле као негативне, које ће неутраловати његову позитивну елекгрику; ово кретање корпускула ка оном телу престаће тек, кад
1 Ми ћемо видети даље, да је вероватио, да атом није једиоставан, него има једно позитивно језгро п врло велики број корцускула; језгро је такође сложено из аозитивних електроиа. Пошто у молекулу има или само један атом или два, три или више или врло много атома, то, ношто се из молекуда издвоји једна корпускуда, види се, да у остатку, у позитивној јони, има позитивних електроиа и велики број корпускула.