Prosvetni glasnik

501

лази. Је су „ш бар лросветили један другога? Ни мајмање: сваки одлази као што је дошао, често огорченији. Да се и политичко-фиаосоФске дискусије, такође, не завршују сагдасношћу, тачно је; алл су људи бар дали један другоме известан број идеја, едемената решења, од којих Ке сваки, ма каква на крају била, омиљена теорија, сачувати извесну релативну вредност у целини. Препирите се о догађајима и људима Франдуске револуције, о Робеспијеру, Дантону, итд., то ће бити изгубљено време; препирите се о начелима 89. и теоријама које се за њих везују, ви ћете се у залуд трудити да најзад сачувате свој лични систем, систем вапгега противника (и кад ви то не би сте признали) поучиће вас. Ми сматрамо, дакле, да једино професор филоеоФије може дати елементарној политичкој настави ступањ узвишености и ведре беспристрасности које су потребније овде него на другом месту: ова висока питања треба да се оставе за класу Философије. Тек свакако, класичка настава не треба да остане испод специалне наставе, које обавде имају свој програм „грађанског образовања, обичајног права и политичке економије " Као што то Г. Давис с правом примећује, ученик наших лицеја биће бирач три године дана после тога пошто је изишао из школских клупа, чешће две године после тога, шта више чак и после годину дана. Грађанско васпитање му је, дакле, још иотребније но ученицима основних школа. Што се тиче политичке економије, осим њене користи за индустрију, трговину и Финансије, она још може једина да спречи дете, када постане човек, да се преда сањаријама утописта; она му показује истинске односе између капитала и рада, реципрочну вредност умног и ручног рада, користи које могу дати штедња, удруживање итд. Изучавање економије и друштвених питања намеће се свима, јер у модерним и демократским државама, једини начин да се добије унутарњи мир, биће да се у њима умањи беда и да се повећа, са општим богаством, опште благостање. Треба најпре, у основну школу, увести и развити истинска начела друштвене економије. Оправдано се рекло да сваки раденик ствара за себе извесну философију по своме начелу; на нама је да се постарамо за предохрану, да он не ФилосоФира наопако. Без тих предохрана, ми можемо рачунати да ће моралне, друштвене и верске доктрине раденика бити врхунац глупости: и тоје један нризор коме још сада присуствујемо. Посувраћени Фанатизам, револуционарна утопија, најлажније схватање живота, друштва, Државе, ево основа раденичке ФилосоФије. Учинити економску науку доступном народу, то је, дакле, животни проблем за демокрацију. Али то није довољно; буржоазија треба да се интимно упозна са истинским економским начелима. Одржавајући буржоаску децу у непознавању економских и друштвених питања, нећемо их учинити подобнима да се одупру све то јачем таласу социализма.