Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

521

себи, сазнааа корисности својих поступака по себе; у захтеву, водити к разуму без развића разума у току дуга времена; у захтеву, створити човека, који ће умети потпуно владати собом, својим жељама, — помоћу јединог физичког отпора неразумним жељама, без развоја сазнања дужности код њега. Ну све те местимичне контрадикције нису сметале и нису могле сметати „Емилу", да постане ованђељем нове педагогике. У Француској је све — изузев, наравно, сдужбене кругове, — тежидо, у то време, да васпитава по „Емилу" Ну у Француској је наскоро наступидо сувише бурно време, које није дало, да се усредсреди сва пажња на педагогака питања. У живот се почињу уводити у много већем степену идеје, које је Русо изнео у „Сопкга1; 80с1а1 в а не оне, које је истакао у „Емиду". Било би неправедно, ипак тврдити, да су у епохи волике Француске реводуције васпитна пигања била савршеао искључена. 0 њима су мислили и, по налогу законодавне скупштине, знаменити Кондорсе је израдио план општег или у крајњем случају свакоме приступачног образовања и исти је иоднео тој скупштини. Бурни догађаји грозничаво прохујалога живота у то доба нису дали, разуме се, да тај нацрт буде и остварен. Реалннји утицај на уредбу образовања, имале су идеје Руеоа у Немачкој, где је под непосредним дејством његова спиеа, никао покрет такозваног филантроиинизма са Базедовом на челу. Проучивши Емила, Базедов се толико одушевио идејама те књиге, да је се осетио позваним, да реФормише сав систем васпитања, не само у Немачкој, него и у целој Европи. У 1768. г. обрати се он са прогласом на све пријатеље човечанства. У том је он прогласу изложио општи план система народнога образовања: народна школа за прост народ, а за имућније 3 ступња школа: реална школа — до 16. године са врло мало латин•скога, за њом — класичка гимназија, па универзитет. Као и Русо, Базедов критикује онај правац у школи, по коме се у њој памте саме речи, и проводи мисао о неопходној потреби физичких вежби и игара, ње само због развића- Физичкога здравља, него и као средство за морално васпитање. За нове су школе нужна и нова упутства, особито за учитеље, а за састав тих упутстава Базедову треба новаца, зашта се и обраћа за помоћ, „пријатељима човечанства". Проглас је имао неочекивана успеха. Добивена су средства дала могућност Базедову, да он 1770. г. изда „Методичко упутство за очеве и матере". Разрађујући у том „упутству" многе идеје Русоа, Базедов је одступио од њега, у главном, у два случаја. У првом, он се трудн, да наспита не само за људе уопште, но и за чланове друштва, стога је пре домаћег васпитања потребно да дође заједничко васпитање деце с децом: само тада могу добити деца идеју о узајамним правима и дужностима.