Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

523

кога, историје, геометријо и хришћанске натке. На крају су деца одиграла два комада — један на латинском, другн — на Франпуском језику. Као необична појава на испиту било је чудновато дете, кћи Базедовљева Емилија, коју је од 1770. г. васпитавао његов помоћник Болке. Базедов, с применом системе Русо-а, хтео је на своме несрећном детету створити онакво примерно остварење најбољих педагошких идеја, какав је био Емил. Немајући сина Емила, васпитао је он но принципима Русо-а кћер Емилију. У трећој је години она самоучки научила читати, лепо је рачунала, упознала се са многим појавама из природе. Кад је почела учити Француски, кроз '/ 4 године већ је говорила, кроз 1',/ 2 месец после тога читала. У 4'/ 2 године почела је учити латински и брзо научила њиме говорити. Вешта је била и у ручноме раду. Базедов је успео придобити за се не само људе, које је привлачила спољашњост, но и озбиљне мислиоце. Тако, њега је хвалио чак Кант. Али Хардер је сувише скептички гледао на дело Базедова. „Ја му не би дао, да васпита ни телад, а камо ли људе", говорио је он. Базедов није био само рекламист, онјеискрено веровао у вредност и величину свога посла. Ну за издржљив практичан рад он није био створен. Он је умео више дићи вреве себи у корист, но привести у дело своје иланове. Набрзо је он напустио свој „Филантропин", а 1793. г. десавска се школа сасвим распала. Много боље је пошла за руком ова ствар једноме од следбеника Базедова — Христијану Готхилфу Салцману (1744—1811.), чији је „Филантропин" у ШненФенталу празновао 1884. г. стогодишњицу свога постанка. Важан услов, који је потпомогао предузеће Салцманово, био је тај, што он свој „Филантропин" није основао у граду, него у селу. Само је у крилу природе било могуће стварно приближити децу природи, у игри им давати знања итд. како су то изискивали принципи Филантропинске педагогике. Али главни услов за напредак те школе, био је, разуме се, тај, што су оснивачи и руковаоци школе били виђени педагошки таленти. У „Филантропину" Салцмановом створена је била за ученике потпуно породична уредба; најбрижљивије се ценила и чувала индивидуалнос^г свакога; сваки је учио, у главном, оно, за шта је имао воље и што је тражио његов будући позив. Особита је пажња била обраћена на реалне предмете и на развој физичких сила и здравља (гимнастиком је код Салцмана управљао Гутс-Мутс). Врлина завода била је и онда оно исто, чиме се слави и данас, а то је, што он лиФерује снажне, свеже, одушевљене животом и за живот способне младиће. Салцман је познат и као педагошки писац. Своје педагошке принципе изложио је он у књигама „КгећзћисМеш" (Рачја књига), „Копга4 иросветни глаоннк, II. кп>. 5. св., 1905. 35