Prosvetni glasnik

531

— Шилеру — такође није био непознат интерес за васпитна питања, али се он изразио о њему, у гл.авном, мислима о естетичкоме васпитању. У ФплозоФСким чланцима о томе питању („ВпеГе ГЉег (Пе азШеИзсће Ег21ећ1)ип§ <1ез Мепзсћеп", "ТЈћег (Јаз Е/ћаћепе* и „Шег <1је 11о(;\уе1к1Јдсп Огеп/еп ће1т бећгаисћ зсћопег Еогтеа") Шидер је изрекао много поједипих врл.о интересантних и дубоких напомена, ал.и по суштини његове мисли дају мало новога, кад се упореде са мислииа Хердера и В. Хумболта. Социјално-педагошка вредност педагошких иогдеда Канта (17241804). одређује се, у главном тиме, што он одлучно сматра, да васпитање ваља уредити на етичком начелу, а етика је његова била дубоко социјална. Као основни принцип поступака мора бити, учио је он, њихова хармонија са друштвеном тачком гледишта: „Поступај тако, како би могао желети, да правила твога владања уђу у опште законодавство". Сви се постуици морају одређивати не личном вољом, већ кате-горичким императивом дужности, који Кант Формулише овако: „ти можеш, зато што мораш." Да би могао иостати ирави извршилац дужности, човек мора себе добро испитати и отклонити све унутрашње сметње за нормално владање. „Познај самога себе не само са стране свога физичког савршенства ради извршења постављенога циља, но и ■са стране моралнога савршенства ради испуњења своје дужности. Испитај своје срце, да ли је добро или рђаво, да ли је чист или нечист извор твојих поступака. Та самооцена која тежи да уђе у тешко приступне дубине срца, јесте почетак све човечје мудрости. Јер мудрост, која се састоји у сагласности воље једнога бића са крајњим циљем, захтева од човека пре свега да откдони унутрашње сметње (зле воље), па за тим, да се труди, да развије у себи неуништиве основне задатке добре воље". Виши је циљ васпитања — стварање моралнога карактера, т. ј. образовање способности за поступање по правилима, које диктује идеја добра. Најважнији (и најтежи) део васпитања јесте према томе морално ил.и практично васпитање (МогаПз1егип§ о<1ег ргасНзсће Етећип§). Оно представља виши ступањ системе васпитања, и да би се исти достигао ваља проћи кроз стадијуме дисциплине (или откљањања дивљаштва, како објашњује суштину њену Еант), културе и цивилизације. | Потањих правила дисциплине Кант не даје, ограничавајући се само посебним саветима: не треба све одрећи детету, али не треба задовољити и све његове жеље, подајући се његовим сузама. Деца се кваре, ако им се све жеље испуњавају, ади и тада, ако се све ради против њихових жеља. Могу се деца казнити, па и физички , само се не смеју казнити одвише строго. Не треба ни сувише често забрањи-