Prosvetni glasnik

ПАУКА И НЛСТЛВЛ

43

Приступимо сад нитању, да ди је тако чудиовата појава. какву представља развиће светлости у биљци, од ма какве корисги за биљку, користи која се може познати. Изгледа да су зоолози сложнн у томе, да светлост какве животиње може бити за њу од ведиког значаја, јер кад се има п[>ед очима муњевити иди експлозивни постанак светдости, изненадно излучавање каква светљива секрета и чудновата грађа светлосних апарата код дубокоморских животиња, које живе у најиотпунијој номрчини, одиста постаје несумњиво, да такве грађе стоје у сдужби организма и да многе животиње имају од развића светдосги неку одређону корист, бидо да се иомоћу ње узајамно примамљују или пдаше, бидо да осветљавају своју окодину, да би могде ухватити сигурније и лакше свој пден. Много јс тежо одговорити на постављено питање код биљака. Изречена .је идеја, да је бактеријама способност да светде срество за распростирање. Светлост бактерија, које се налазе на трулим морским животињама, требала би да мами разнодико животиње на морско жадо да једу трудине, а животиње би требаде разношоњем бактерија да доприносе њихову распростирању. Слажући се са Вегјбггпск- ом држим, да се овакво схватање не може одржати. пошто тадаси и обалски песак изврсно помажу распростирање бактерија. У извесној недоумици могло би се бити о томе воћ код светљивих шеширастих гљива (Нутеиошусе^ев), и одиста јо истакнути биодог Кегиег исказао мишљење, да њихова светлост показује пут двокридцима из Фам. Епс1от1с1п(1ае и тврдокридцима из Фам" Рип§1со1ае, који подажу своја јаја у мицедије и између базидија на дамедама Нутепотусе^-а, и да дотичне животиње чине нри том услугу гљивама разношењем њихових спора. На први погдед изгледа овакво мишдење врдо примамљиво, ади при бдижем разматрању не могу се ипак отклонити извесно противречности. Тако, неразумљиво је, зашто не светди пдодон >сно тело код А§апсиз те1еиз-а, ко.је носи споро и дако је пристуначно инсектнма, а светли му мицелија. која се разгранава испод коре и у дрвоту, и не носн обично баш никакве органе за размножавање. Кад би светдост мицолије имада овдо тај значај, да примамљујо инсекте или њихове ларво, онда би у овом случају само шкодила гљиви, јер би мамила животиње не да је раенростру, већ да је појсду и на тај начии униште. Светлост би јој бида пропаст. Ако би светдост биљака имала тај значај, да животињо ноКу примамљује, неби се мо.гдо лепо разумети, зашто биљке не светле тада само ноћу, већ беспрекидно и дању н ноћу, дакле и онда, кад њихова свотлост остаје животињама н иначе невидљива. Код биљака стоје дакде ствпри сасвим друкчијо него код светљивих животиња, и при таквим околносгима изгледа ми да јо боље држати се подаље од смелих спокудација и просто мирпо признати, да за сада неможемо дати никакво вороватно екодонисо објашнење о светдости гљива, можда а и највороватнијо због тога, пгто