Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

49

све .јаче наука даје стварима, сировини, живој материји нове облике и нове вредности и њеном се снагом управо и мери у појединим земљама моћ нндустрије. У економској борби народа, победа ће нрипасти најученијем. Отуда је природна потреба да се одржава виша настава оружана за пронадаске и подобна за нроизводњу, ако се не жели пасти у назадак или и у пропаст." Године 1865. отварање прве лабораторије за научна истраживања (Ханри Сен-Елер Девила) зачудило је површне духове; вндећи високе димњаке, како се дижу поврх учене Сорбоне, они сс осмехиваху и називаху, како нам прича г. Греао, школу високих наука „школом високих димњака." Данас сусвинаши универзитети простране оабрике, прилагођене разноликости научнпх послова. А може се додати, прилагођена исто тако и разноликости обележја и потреба појединих земаља, које образују Француску домовину. „То и јесте — рекао је опет г. Греар — оригиналан и плодан карактер нашо универзитетске организадије, што се настави, која је заједнички темељ научног васпитања, може придружити у потребној разноликости настава, која дрпе своју вредност из природних богастава а у исто време и из генија Француске." На тај начин наша реФормована виша настава не ограничава се само да спрема проФесоре, лекаре, правнике: она жели да свима улије научни дух, двоструко драгоцен, и као потребно оруђе напретка и као једини покретач свести и сдободе људске. Међународни конгрес за вишу наставу од 1900. год. усвојио је ову деФиницију: „Универзитет има трострук задатак: 1-о научни, незаинтересовано истраживање и напредак науке; 2-о стручни; 3-е задатак попударисања науке и стварања јавне свести." Последњи посао је, по нашем мишљењу, дадеко од тога да остане најмањи. Г. А. Карто, проФесор на књижевном париском Факултету, веди с раздогом: „Главни задатак проФесора универзитета јесте да развија у младих људи истински критички дух, да их научи да сдободно и правидно мисде: из правилне мисли происходи и нехотице правилно делање." Ваља напоменути и ове силне речи г. Л.ависа студентима 1896. год.: „Сваки од вас, ма у ком Факултету добијао он спрему коју вам ми пружамо за лични рад, било да је руковао оруђима истраживања, било да је рошавао нробдеме, посматрајући их свом снагом и вером јаснога погледа, сваки од вас може бити проналазач, додати који појам грдној количини стечених појиова, или опазити какву заблуду па је бацити на такође грдну гомилу одбачених појмова. У тој творачкој радњи довршује се доба ђачко и постаје доба зрела човека. Ко год зна, не по чувењу него дичним искуством, да се истина тече, и како се тече једна истина, да се забдуда одбацује и како се одбацује једна заблуда, тај је ослобођен традиција и аукторитета, то јест ропства, и, да удружимо два термина, иросветни гласник, i. књ. св., 1. 1906. 4