Prosvetni glasnik

50

противна обично један другом. он.је стекао веру и разум. Он је дакде спреман* за живот, каквим данас треба живети." А на другом месту: „Виша настава је, на крају крајева, једна метода. Њен највиши предмет да издигне духове над појединостима и да их оспособи оним високим достојанством као што је моћ вдаститог суђоња и исказивања властитих мисли." Спрема за живот, вели г. Давис: на крају крајева наши универзитоти не предузимају други битни задатак него онај псти, који и.\гају средња и основна школа. На свима слупњима задатак је исти: образовати слободие грађане. 5,ад су Факултети смештени, снабдевени, насељени, и кад су и.м програми преображени на тај начин, да за успешно полагање испита, који води ступњима, постаде потребно не само гомилање знања него и каљење духа, кад је најзад научни рад весело почет на све стране, сматрал.0 се да је наступио тренутак да се школама и Факудтетима даду и нека права. Тако право, да притежава имање, прима завештања и покдоне и да тече, које им је бидо прећутно одузето од стране државе, би повраћено Факултетима без икаквог ограничења још 1885. године. Те исте године 28. децембра министар јавне наставе, г. Гобде, установи указом у сваком академијском округу по један „гдавни Факудтетски савет" под председништвом ректора, представника државе, који се састојао из декана и два изборна чдана из сваког Факултета. „Овај савет има Функцију координације и ј.единства, коју је врншо градећи цедину од разнодике наставе свих Факудтета, групишући их што је могућно боље у интересу науке и студија, уређујући сдободна нредавања, бринући се о упражњеним катедрама, дедећи међу Факудтете сдужбене кредите и вршећи судску вдаст над свима етудентима у дисципдинском иогдеду." Нови универзитети беху дакле приправни. Та се приправност учврсти за дееет доцнијих година. Године 1890. годишњи кредити, које је држава давада, претворише се у „субвенције" и непосредно руковање њима беше поворено сваком Факултету. Закон од 28. априла 1893. признаде грађанско иравну дичност „теду образованом од више државних Факудтета у истом академском округу ", и ово је тедо нрестављао гдавни Факултетски савет. Најзад закон од 10. јула 1896. год., који је народна скупштина једногласно изгласада, а који Је примењен од 1. јануара 1898. год. дао је овом теду уз име Универзитет још и одређени дедокруг и самоуправу: универзитети Француски се преиородише. Новембра 19. године 1896. председник репубдике председавао је свечаности отварања новог универзитета париског. Он је држао овај говор: