Prosvetni glasnik
НАУКА II НАСТАВА
63
(Анжер има катодичке Факудтете правни, научни и књижевни). Тулуски је универзитет четврти у Француској. II овде треба забеложити бројну надмоћност правника (факултет јс основан 1808.). 1028 на целокуцан број од 2191. Факултет медецинско -Фармацетски (1878.) броји 450 сдушалаца, научни (1808.) који има астрономску онсерваторију и метеоролошку опсерваторију на Пик-ди-Миди, 253 - ч књижевни (1809), 219. Овом се универзитету придружује Факултет протестанске богословије у Монтобану (1808.) са својих 63 слушаоца. Сви Факултети дају диплом доктора универзитета. (Католички институт у Тулузи обухвата једну вишу теолбшку школу, један књижевни Факултет и једну вишу научну школу). Алгир, престоница северне Фрапцуске АФрике, није столица униФерзитету. Али она има веома напредне заводе за вишу наставу: правна школа (1879.) са 389 слушалаца, школа за целокупну медецину и Фармацију, снабдевену једном ботаничком медецинском баштом, 182; виша научна школа, 103; виша књижевна школа, 315. Свега 926 слушалаца, од којих су 35 странци а 63 студенткиње, искључиво Францускиње. Овај преглед јавне више наставе у унутрашњости Француске биће потпун, ако му се прида медецинска школа у Амијенсу, Анжеру, Лимону, Нанту, Ремсу, Руалу, Туру, који имају 1013 слушалаца, од којих су 67 женскиње, Он ће дати довољну слику о научној радиности, коју показују наши млади универзитети.
IV. Виша настава за странце. Има још једна црта наших универзитета, коју нарочито радо наномињем: срдачно позивање студената странаца. Новембра 16. године 1889. главно удружење студената париских дочекало је славног шпањолског државника, дон Емилија Кастелара. У своме говору студентима, г. Л.авис се послужио овим речима; „Народносно осећање, које није просвећено познавањем осталога света, јесте оиасно слепило. Дух Француски, кад се не би распитивао за духове других народа, пошао би низа страну, јер је он створен да сме појми, да великим истинама да њихов одсудни израз. Ако ми не бисмо више били у стању да одамо правду другом, по коме праву бисмо смели тражити правду, која нама припада?... Господо студенти, знајте добро да ће међу народима бити први онај, кс/1 ведрим погледом обухвати универзални рад и који стави највећи број знања и општих идеја у службу сво.је сопствене среће и своје посебне судбине. Не затиарајте се дакле ни у какву учионицу, не станујте по уским становима, геније Француски нодноси само простран видик н јасну светлост." Годину дана раније г. Мишел Бреал говораше студентима приликом њихове