Prosvetni glasnik

04 ПРОСВЕТШ1 ГЛАСНШГ

годишње гозбе; „Преко вас ће Француска тећи симиатија у страном свету међу генерацијама, које ће сутра добити крму у своје руке." Ови савети су били иослушани; проФесори и ученици отворише своја врата широм колегама и друговима, који им долажаху са стране. Да се привуку странцп, пре свега ваљало их је упознати са срествима, које ће паћи у нашим универзитетима. Има три године већ како се програми предавања и конФеренција париског универзитета утврђују шест месеци пре отварања ових предавања, још о Ускрсу, и шиљу се свима светским универзитетима. На тај начин странци могу у напред да припреме себи пут и да тачно знају, какву ће наставу прпсти. — А овим редцима баш то и јесте предмет, да им објасни организацију, врло мало познату, наше више наставе. Они кад дођу на наше универзитете могу се, исто као Французи гшатрикуловати (уписати), подносећи своју крштеницу и сведочанства о свршеним студијама. Никакве им Формалности не прече да прате јавна предавања. Под извесним условима примају се у велике државне школе. У току студија, са њима се постуна као и са Французима. Поврх тога има, приватних установа, које се труде да им бављење у Француској буде пријатвије и корисније. У унутрашњости, Одбори заштитни за стране студенте постоје у већини универзитетских градова: у Безансону, Бордоу, Клермон-Ферану, Дижону, Греноблу, Ллљу, Монтеље-у, Нансију, Тулузи. У Безансону приличан број породица прима странце у пансион (на стан и храну, случај до данас доста редак у Француској). У Бордоу француски савез (за ширење Француског језика у иностранству и по колонијама) отвара за њих нарочите курсеве. У Кану ради једна управа курсева Француског језика и за заштиту страних студената. За њих је Одбор у Греноблу основао нарочиту наставу Францускога језика за време целе школске године и о школском распусту (од 1. јула до 31. октобра); број посетилаца курса о распусту попео је од 35 у 1898. години на 347 у 1904. години. У Дижону курсеви о распусту држе се јула, августа и еептембра. У Лиону је универзитетски савет основао још 1899., универзитетске консуле , којима је дужност да прихвате, охрабре и помогну странце студенте. Књижевни Факултет у Монтеље-у држи за њих нарочита предавања из Француског језика. У Нансију Француски Савез створио је за њих специјалне курсеве, пет пута недељно, Друштво Нансија за учење страним језика ставља им на расположење своје дворане и бесплатни биро за обавештења. Свугде одбори дочекују странце, помажу им да се сместе и да бирају предмете, који им се свиде. Али највећи је труд уложен у Паризу да се студенат из далеких земаља никад не осети усамљен. Хоће ли да нађе сународнике, другове? Главно удружепе студената (основано 1884. год. улица школска,