Prosvetni glasnik

286

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Према свему што сам довде номенуо о овој Читанци, ја је не бих могао препоручити Главном Просветном Савету за откуп, јер не би могла, по моме мишљењу, послужити с коришћу циљу коме је намењена. 8. деценбра 1905. Београд. Главнои Просветном Савету захиадаи иа иоверењу Д-р Мнх. Р. Поновић проФесор РеФерат г. М. Вукићевића гласи: Г,давном Просветиом Савету Актом Главнога Просветног Савета од 6. новембра прошле године, СБр. 146. извештен сам, да сам одређен на 918 састанку Главног Просветног савета да с г. г. Јов. Н. Томићем и д-р Мих. Р. Поповићем нрегледам „Српску Историску Читанку" од г. Николе М. Савића, нроФесора шабачке гимназије, и о шој Савету ре®ерујем. Рукопис сам добио пред Божић. Дело сам прочитао и част ми је подиети Главном Просветном Савету овај реФерат. Г. Нпкола Савић жели да његова „Срнска Историска Читанка" буде помоћна књига ири изучавању Историје Српскога Народа у средњим школама, и с тога је нуди Минастарству Просвете да је одштампа о државном трошку. Свака намера да се ученпцима средњпх школа помогне у изучавању прошлости нашег народа похвале је достојна и вреди да се њоме позабави сваки наставник Српске Историје у нашим средњим школама. Зна се, да између осталих наставних средства за нредавање историјо у средњој школи долазе и дела згодна за лектпру или нарочите читанке удешене за тај посао. Други народи имају за тај иосао не само згодних дела већ и чдтанка како за историју општу тако и за историју националну. Ми немамо ни једно ни друго. Код нас је нотреба да се састави читанка за Историју Срискога Народа из дела наших схарих и новијих књижевника. Алн како се врло ретко налазе готови такви чланци исторнјске садржине који би се одмах могли унети у чнтанку, то је дужпост нриређивача, да такве чланке сам састави старајући се свагда да истакне што нотпунију слику догађаја о коме говорн и пгго вернију и живљу биограФију знаменитога лица. При том мора се старати да тај иосао уради нрема најновијим резултатима научнога истраживања. У таквом нослу приређивач чптанке истиче библиограФију дела, којнма сепослужио за састав чланка. Та бнблиограФија долази у иочетку чланка нли на крају. Како је историској чптанци главни задатак да допуни оно, што је у уџбенику кратко изнесено или да представи живље и јасније оно. што је у уџбеннку мимогред додирнуто, то читанка треба да обухвати велики део чланака, који оиисују унутрашњи живот нашега народа; треба да има чланака у којима је истакнут онис нојединих установа, или опис реФораиа којега владаоца, треба да је изнесен целокупан развикак нашег народа. Осим тога читанка за историју треба да је илустрована. Кад је овако изнесен задатак читанке за Историју Српског Народа и кад се разгледа како је г. Н. Савић приредио своју „Срнску Историјску читанку" одмах ће се видети, да он није разумео како треба састављати читанку за Српску Историју. Он је узео са свим погрешан нуг. Он је узео