Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

297

правописно правшш да се све именице пишу великим писменом у почетку, и тога се правила држе данас сви немачки писци. Други ,је чешћи начин на који се утврђују прописна правила у неком књижевном језику угдедање рди преношење већ утврђених правописних правида из некога другог, туђег језика. Неки писац који зна какав туђ језик, преводећи са тога језика на матерњи, уноси, бидо свесно бидо несвесно, и правописна правида, која у томе језику вдадају. Угдедањем и подражавањем та се правида опет у дотичном језику утврђују и одомаћују на овај први начин. Тако су у нашем језику из других језика утврдидо правидо да се особене речи пишу ведиким писменом. То правидо по свој придици неће бити много старије од 18. века, а узето је из већ готових датинских и сдовенских граматика, када се осетида гптреба да се и за српске шкоде према њима саставе граматике. Што се специјадно нашега књижевнога језика тиче, у њему данас има утврђених нравида: кад, у којим речима, и у којим сдучајевима треба писати ведико писме. У њима данас више нико не греши, и сви без раздике пишу подједнако. Ади иокрај ових угврђепих правида, имамо у нашем књижевном језику и таквих сдучајева, где се писци не сдажу, и где сви не пишу подједнако. То јо сдучај кад се какав особен појам казује не само једном, него двема иди више речима. Да би се видедо кодика је у том иогдеду педосдедност и не.једнакост у данашњем књижевном језику, ја сам из некодико посдедњих свезака срискога књижевнога гласника прикупио нешто характеристичних примера. Нисам нарочито хтео да узимам примере из наших данашњих новина, где бисмо могди наћи и много више и разноврснијих примера, него сам навлаш узео дист, који има ту претензију да је „књижевни" дист, да бих иоказао ту недоследност и неодређеност у правопису. Изабрао сам књижевни гласник још и стога, што се на његове писце угдедају, и труде се да пишу као они и други, нарочито млађи људи, те сарадници тога диста унеколико носе морадну одговорност за ово шаренидо у нашем правопису. Јер кад би књижевни дистови поставиди утврђена правила којих ће се држати у писању, и њих се увек доследно држали, колебања би бидо све мање. Тако имамо: Дубровачка Тридогија, Ивкова Тако је морадо бити, Приноветка Сдава, Дубровачки Цикдус, Отргву- о девојци без руку, Ндатонски брак, ти Живот, Плаве Легенде, Антички У часовима одмора, Словеначка биМотиви, Јадрански Сонети, Нри- блиографија од 1500—1900. Кнеморска Обдичја, Историја Српскога зова књижица, Историја словеначНарода, ИдустрованаИсторијаСрп- ке књнжевности, 2а та1епш1ш скога Народа, Српска Бибдиотека, пјес, Наша путничка позоришна Дивља Питка, Злочин Римске Цркве, друштва, Петостопни (српски) троПозоришни Прегдед, Напга Пут- хе.ј, Данашња српска књижевност. 21*