Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

303

дине гимназије). Прво Српеко Ведоеипедеко Друштво (име само једнога друштва) итд". Мени се не чини да су разлози г. СтеФановића тако јаки да сз противу н>их не можз војевати. Прво и прво, не чини ми се да кад се нанише „Српска Књижевна Задруга", великим писменима, а не Српска књижевна задруга, или српска књижевна задруга, да тек онда сво три речи у моме уму значе једно, једну нредставу, једну целину! Зашто баш да те три речи означавају једну представу само онда кад су написане великим ночетним писменима? Напротив мислим да се речи уопште пишу великим писменима баш зато, што се на тај начин хоће да скрене пажња на њих. Пнсање великих писмена у овим речима иде бага против оне целине, њиме се постиже супротно дејсгво тј. тиме се баш и нехотице одвајају те речи из јоднога појма, јор со баш таким писањем скреће пажња на све три речи а не на целину. Да је то тако за мене је нојбољи доказ то што се г. СтеФановић није задовољио тиме да те три речи напише взликим иоче.тним писменима, па да му оне означо једну целину, него је покрај њих ставио и знак навода. Шта ће знак навода ако те три речи одиста означавају целину? Има ли се та целина због тога што је овако написано одмах види, или се та целина не види, и онда је знак навода догаао да покаже докле је целина? Ако је ово друго, онда зашто је потребно писати велика ппсмена? Друго, није истина да се „Српска Књижевна Зпдруга на да друкчије исказати, ного увек с оне три речи, и да су оне нераздвојне једна од друге". Напротив ова се установа баш чешће говори и више је позната нашем свету као: књижевна задруга. 1 Тако се исто чешћо употребљава: велосипедско друштво, него : Прво Српско Велосипедско Друшгво; чешће: академија наука, него : Краљевска Српска Академија Наука итд. Због свега овога ја сам, а с обзиром на то гато правило о писањ) оваквих појмова није јогаутврђеноу нашем књижевном језику, предајући деци у школи одустао унеколико од Новаковића, и пригаао оном начину писања, којим пишу у оваквим случајевима неки наши бољи књпжевници: да се у оваквим иојмовима иише с шо ирва реч великим иочетним иисменом. То сам учинио поглавито зато што ми се чинило да је овакав начин писања простији, лакши и практичнији за децу. Можда јз мој колега г. СгеФановић циљао баш на мено кад је у свом чланку написао: „Нас је јако зачудило (лепо срнски!) кад смо чули како ово тумачи ученицима један насгавник српског језика, стручњак у своме предмету. На име, он овако тумачи писање великога слова у речи: „Јадранско Море" (опзт с наводницама!): „У Јадранск.) Море треба писати велико Ј а м мало, зато што се оно мало м садржи

1 По ном нисању.