Prosvetni glasnik

304

наука и настава

у ве.1иком Ј"". Иа се онда ишчуђава: „Као да овде имамо посла с каквим рачунским задатком о садржитељу и омери! Кад ову појаву овако тумачи један стручии лингвист, шта ди је онда остало за писце којима српска дингвистика није струка, или који српске граматике нису ни омирисали? (За Бога, зар има и таквих писаца?!) Морам одмах изјавити да ја не верујем да има таквога наставника, који би могао овако лудо и наопако тумачити деци у шкоди. У 0!!0м елучају није крив онај од кога је г. СтеФановић чуо како тај наставник тумачи то деци, него је крив он, кад је могао ма и затренутак поверовати да ико паметан може то тако тумачити. Место што „га је то јако чудидо" можда би много боље учинио да је просто тога наставника упитао како он ту ствар дсци тумачи, (а мислим да је имао ирилике за то), па би му он, без сумње, објаснио онако исто, као што јо и својим ђацима објашњавао. На тај би начин он можда научио нешто ново што дотле није знао. Али кад је г. Сте.фановић пропустио да учини оно што му је налагала колегиЈалност, ја ћу, пошто сам и ја један од тих који нема ту срећу да се слаже с њим у мишљењу о овом питању, изнети овде како сам ја то тумачио деци, да и даље не би остао у заблуди. Ја сам од прилико овако објашњавао деци: „У нагаем књижевном језику још нема утврђенога правила о томе како треба писати какав особен појам кад је састављен из двеју или више речи. Књижевници наши у овим приликама разно пишу. Тако једни пишу све речи великим почетним писменима: Јадранско Море, Народна Скупштина, Државни Савет, Занатлиско Удружење, Округ Београдски итд ; други пишу само прву реч великим почетним писменом, а остале речи малим: Јадранско море, Народна скупштина итд.; неки опет пишу обе речи малим почетним нисменима: јадранско море, народна скупштина; неки мешају сва три начина и пишу час овако час онако, без икаква правила како им кад дође згодно. Новаковић се у својој граматици држи првога начина тј. он све речи пише великим иочетним писменима: Јадранско Море итд. И ви се, децо, можете држати тога правила, и овај који тако пише неће погрешити, ако се само држи доследно тога иравила. Тј. ко пише Јадранско Море, Народна Скупштина, итд. он мора иисати и: Задруга За Међусобно Иомагањо И Штедњу, Ђурђев Дан, Белики Калимегдан, Битољски Вилајет итд. Мени се много више свиди онај други начин писања; да се само ирва реч пише великим почетним писменом, а све остале малим: Јадранско море, итд. То је и за вас лакше, а иЈпрактичније, стога ћемо се ми држати тога начина писања. Јер ако ће да се истакне особеност једнога појма, онда је довољно да се само прва реч напише великим почетним писменом, пошто, но мом мишљењу, иема никаквог паметнога разлога, којим би се могло бранити мишљење да се особеност