Prosvetni glasnik

308

ДРОСВЕТН11 ГЛАСНИВ

л>ама слуасили хатинеким језиком; сада је иемачки језик први пуг добио своје нраво. То је важан обрт у историји немачкога језика. Јер и ако се немачки одавно унотребљавао за писмени саобраћај, и ако је у 12. и 13. веку немачко песништво дадо маха једно.ј угледној књижевиости, ипак је права основа за немачки књижевни језик задобијена тек тиме, што је немачки узет за језик службенога саобраћаја. А тај покрет почиње од сабора у Мајнцу, Борба иароднога језика противу латинскога светског језика овим је била огпочота, тешка борба, не само због јачиие противникове него можда још и више због слабости нападачеве. Јер у упоређсњу са латинским језиком, који је употребом од тисуће година постао подесан за све сврхе, за књижевност и саобраћај, за право и науку, немачки је језик био сиромашан, тешко савитљиво оруђе, које је допуштало само ограничену употребу. Док је латинскн језик важио у свима земљама западне Европе, немачки се није могао употребити ни у самој немачкој царевини као свима разумљиво саобраћајно средство. Немачки се говорило свуда, али на различним наречјима, којасујако одступала једна од других. До душе још од краја 12. века опажа се тежња у немачком песништву, да се наречје потисне. Пажљиви песници избегавају нарочито у слику све, за што мислили су да је нз наречја; а идући за признатим угледима, употребљавају речи и облике, који су непознати њиховоме наречју, па је по некоме од њих тако лепо пошло за руком, да прикрије своје урођено наречје, да је сада пемогућно по писменоме нродању њихових песама нознати њихов завичај. Шта више можда со сме узети, да се и у неким круговима ритерскодворскога друштва показивала слична тежња за језиком без наречја. Ну овај покрет није довео до једнога заједничкога језика у саобраћају. Пред крај 13. века ударило се натраг. Кад је увело цветање средњега високонемачкога песништва, престало је и брижљиво неговање језика; јаче но раније појављују се особености појединих наречја; то нарочито пада у очи код доњонемачких посника, који у 13. веку бојаху најдаље отишли у тежњи за ослобођењем од свога домаћег наречЈа. Дакле није средње високонемачко песншнтво било земљиште, из кога је поникао тању изашле расираве: Тћ. МаШаз, Б1е Мип(1аг4 1111 8р1е§е1 <1 ег 8сћгНЧвргасће, (св. X. 1896.) и Н. ЛУишЗегНсћ, Баа 8ргасћ1ећеп 1П Лег Мипс1аг(; (св. 12—13.1897). — Упор. даље 1)-г 0. Већа§ће1, 8сћгНЧзргсће ип<1 Мипс1аг1 Гисен 1896. и одељак »8сћг№ргасће ип(1 Мт«1аг(;еп' !; из његове историје немачкога језика у Паулову бгипДпзз (1ег ^егтатвсћеп РћИо1о§1е, I, стр. 669. и даље (друго изд., Штрасбург, 1901); Б-г 0. ЛУе18е, Ипзеге МиН ег з ргас ћ е, одељак Ј.Мипс1аг(; ип4 бсћп&бргасће' 5 (4. изд., Дајпдиг, 1902. стр. 72. и даље), који је, скраћен, изашао на српском као додатак иашем иреводу: проФ. д-р Вајзе, Кратак преглед историјенемачког језика. Прештампано из Ј .Наставника". Београд, 1904. — Преглед лихературе о немачким дијалектима види у Паулову Огиш1п881 2 , стр. 1507—1530. Преводилац