Prosvetni glasnik

НЛУКА И НАСТАВА

321

у коме они живљаху; на латинском језику понова процветаше науке, које је старо доба неговало, и у вишим школама дечади су васпитани за мдаде латинде. Ну и ако је тиме за неговање немачког'језика изгубљено много добре снаге, у бржем напретку растао јо број оних, који су учествовањем у верском покрету задобијени за немачки књижевни језик. Никада као тад нису јавно расправљана питања, која би дубље и у ширим масама занимаља душевни живот народни. ЈКњижевни радразви се као никада до тада; штампари су имали пуне руке посла; за пет година, од 1518—1523, штампано је више немачких књига него за пода века пре тога. Све већа биваше тежња да се уме читати, подигоше се многобројне немачке школе, деда и одрасли жељаху да науче читати. „Умети читати," вели Икелзаме р ', за дуго времо није никада толико цењено као сада, када свако зато учи, да може читати Божју реч и излагање неких Богом учених људи и што боље одењивати оно што је код њих". Исто тако наглашава Јов. Колрос, нсмачки учитељ у Базелу, да је толика жеља била да се упознаду са Светим Писмом, да су родитељи били побуђени, да своју децу, која нису знала првобитне језике светога библиског писма, као што су јсврејски и грчки па и латински, шаљу у немачке школе, па су и занатлиски помоћници и девојке трудили се да науче немачки, како би своје слободно време употребили на корисно уживање у Светом Писму. Хуманисти су брижно гледали на овај полет; они су се бојали, да се тиме не пресеку учене студије и не васпита нека сумњива врста полуобразованих људи. Али умно уздизање већих народних маса није могао спречити њихов отпор. Већ одмах у веку за тим подигоше се гласови, који чак и за више школе тражаху немачки језик као наставно средство, а већ пре свршетка тога века, као што је познато, уведе Томазијус 1 немачки јсзик чак и у университетску наставу. Нскада је латински био језик науке, јер је доиста био боље подесан за то; у

1 Вал. Икелзамер (Уа1. 1ске1затег), савременик Лутеров, издао је 1572. саис -^е геећ4е уе1з аиСз квг218(; 1е8еп ги 1егпеп*. В. Др. Вајзе, Кратак преглед историје немачког језика, стр. 17., у наиомени. Преводилац. 1 У зиму 1687. и 1688. држао је Христијан Томазијус (Тћошаагаз) у лајццишком университету прво цредавање на немачком језику. У борби, коју је немачки језик водио цротиву латинскога у науци и у школи, Томазијус има великих заслуга. Ну дре њега, као што наводи Вакернел у једној својој ректорској беседи (ВеШ. «1. бргасћу. II. стр. 51—52), швајцарски научник ТеоФраст Парацелз (ТћеорћгазШз Рагасе1зиз) још 1526. године објавио је и држао на университету у Вазелу иредавања на немачком језиву. За Томазијем долази Хр. Готл. Грау, који се од 1692. стара, да у тадашњем университету у Херборну латинску наставу замени немачком. То понемчавање университета ишло је полагано, од половине 16. падо краја 18. века. Нови университети (н. пр. Хале) брзо су се придружили овом покрету, дох је на старијпм университетима и код старијих проФесора то ишло теже. Нестајање латиискога у науци најнре је почело код нротестанске теологије, а правници су се цросветии гласиик , I. књ., 4. св., 1906. 22