Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВЛ

341

спитаљу и методика појединих предмета, — све ово, разуме се, у кодико иије већ набављено за ручну библиотеку, и још у ширем обиму и размерама. У наставничким библиотекама морају бити и најважнија деда из науке о библиотекарству и праксе библиотекарске. Ко и како треба да одлучује о набавкама, да ли нека комисија иди. наставнички савет или сам директор или библиотекар? Ово је прва ствар у иитању о положају бибдиотекареву. И за то као и за цедокупно питање треба да важе ова начела: а) Пије умесно, да о набавци нових дела одлучује каквакомисија, заједничка конФеренција ишсам директор; то треба у опште да самостално врши библ.иотекар, али ипак он треба да се стадно споразумева са директором и кодегама. б) Потребна — у обележепим границама — самостадност библиотекарева бИтно је условљена особеношћу ове службе. с) За ову службу нарочито се узимају у обзир научна ваљаност, многостручно образовање, онсежно познавање литературе, практичан погдед, осећање за ред, спољашна умешност и интересовање за бибдиотекарство и његов развитак и изван самога завода. (I) Библиотекару треба према обиму његова посла (обично морило: величина колегије и саме бибдиотеке) одредити пристојну награду, која нигде не би требало да је испод 300 марака, — око 375 дии. Да набавке нових дела врши ко други а не сам бибдиотекар, није умесно, јер ће се сви они у избору деда ван своје струке у гдавном ослонити на суд својих стручних колега, а то ће учинити и библиотекар у споразуму с њима. Треба имати на уму и ово. За све научне библлотеке траже се стручни библиотекари са приправном научном спремом и нарочитом подобношћу у практичној служби, јер ћо само такви библиотекари, поред других потребних особина, своју дужност вршити на онште задовољство и корист; у многим земљама они своју подобност морају доказати и нарочитим библиотекарским испитом. Па и за шкодске библиотеке, за управу а нарочито за увећавање њихово мора со тражити нека научна и техничка спрома, радна снага и нарочита. подобност, а као еквиваленат томе мора бити и самосталност, без које ни јодан служитељ науци не може радо вршити свој посао 1 .

1 0 библиотекару и о библиотекарском иозиву у оиште, о његовој спреми и иогодбама за сдужбу в. код Грезела, нав. дело, стр. 153—163,457—492; о том се нитању и нарочито расправљало на 4. годишњем скупу »Друштва немачких библиотекара« 1903. године, где су били главни референти: директор библиотеке у Хали на 3. Др. Герхард (бегћап!) и главни библиотекар у Минхену Др. X. Шнор од Кар о л сф елд а(Н. бсћпогг уоп СагоМеШ), о чем вида реФерат у 1. и 2. свесци друштвенога часописа Ј .2еп1гаШаи Гиг ВЉИоШекаттезеп' 1 за 1904. год., стр. 5—26. — Уиор. н сиис: А. ШеМе, ГНе 8е1ћб181;ап(11§:ке1(; (Јез ћЉНоЉекапзсћеи ВегиЉз (Марбург 1897).