Prosvetni glasnik

344

ПГ0СВЕТ1Ш ГЛАСНИК

спела у његове руке. Он је, после казиваља њихова, какве су биле, донео пред њих и насликане рибе и кад су видели О-азкгозГеих асгпеатз 1 ј Ш ., рекли су да су баш такве и те њине рибице изгледале. Чим је то г. Медић сазиао, отишао је да их потражи, али је већ касно било: воде .је нестало а блато се добро стврднуло било. 0 грегордима из Србије после тога писали су загребачки проФ. г. Спира Брусина и чувени бечки ихтиолог и данашњи управник јестаственичког музеја у Бечу г. Ф. Штајндахнер — први у X. књ. 61абшка ћгуа^код пагауо81о\'8ко§ (1гик1д т а од 1898. год. а други ЗИгипћепсМе Академије Наука у Бечу.' 1894. године проФ. С. Брусина путовао је по северо-источном крају Србије, задржавајући се више дана у Зајечару и Пеготину. Њега је интересовало, са своје богате и занимљиве Фауне, Пеготинско Блато и наравно да је врло велику пажњу обратио на грегорца. Распитивао је на све сгране за њега, поручинао најискуснијим рибарима да га ухвате и обећавао добре награде, али све му је остало узал;, г д — грегорца тада није могао добити. При одласку своме из Неготина умолио је проФесора г. Ђорђа С. Стојковића, дугогодишњег наставника у том месту, да му, на.сваки начин, набави српског гастеростеуса. Али, иакоје г. Стојковић уложио пуно воље и заузимљивости за ову ствар, претуривши преко својих руку преко 150 кгр. врло различннх врста риба из Неготинског Блата, његов труд није уродио успехом. Није помогло ни то што је он рибарима показивао слике тражене рибице из Фицингерова атласа. Нико од њих није потврдио да је такву или сличну рибу видео у Неготинском Блату. То је самог Стојковића навело на мисао да се грегорац не нплази баш у самом Неготинском Блату или да га нијс можда и нестало? На основи ових података, проФ. Брусина закључује да грегорца нема у Неготинском Блату. Али, пошто ихјед-р Черни послао Нанчићу, а и он ихјесам видео у Зоолошком Кабинету Вел. Школе још за живота Нанчићевог а и доцније приликом откривања Панчићевог споменика — нема разлога сумњати, да поменуте рибе не би потицале из неготинско околине, н. пр. из Дунава код Радујевца или из које друге оближње реке или потока. За то је ову белешку и написао, обраћајући иажњу српским природњацима, како би се једном нашло право пребивалиште грегорца. На крају поменуте публикације, проФ. Брусина износи претпоставку да рибица о којој је реч није СгазГегозГеж рипдШиз (Б.), која иначе припада Фауни Сев. Европе и Сев. Америке

1 8. Вгизјпа, Оге&оги (ваз^егоз^еиз) 12 8гМје (61азшк ћгу. пагауоз1. ЉпШта, ^0(1. X. стр 209—212) 2а§ге1) 1898 — Бг. Ггапг 81;е1п|1асћпег, Пћег Лав Уогкоштеи уоп 6а81его8(;еи8 р1а4у§аз4ег Ке881 1т 81гот§еМе1;е с1ег Боиаи. (бИгии^зћ. <1. кајз. Акад. <1. Л^шеизсћ. Ма4ћ. — па4иг\т. С1. СУШ ВЛ. р. 539—542) ЛУ1еи 1899.