Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

345

— јер је Средња Европа нема, а камо ли јужна — већ да је то О-азГегозГеиз рШудаз(ег Кебб1ег — облик Југоисточне Евроие и Средње Азије. Д-р Ф. Штајндахнер, у цитираној расправи, на стр. 540., помиње да је, године 1868. или 1869., проФ. Панчић из Београда напгао велики број грегораца у дунавским барама код Неготина, а ире некодико месеци 1 и прОФ. С. Брусина у Сави код Београда. Од њих је добио са поменутих места егсемпларе на преглед и држи — као што је већ, ношто раније, учинио проФ. Брусина — да су ови грегорци врста СгазГеговГеиз рШудазГег, коју је 1860 године 2 установио проФесор Кеслер, — а не Сгаз^егозГеиз рипдШиз Б., као што је раније мислио, угледајући се на Нордмана. Према Кеслеровим новијим испитивањима СгазГегозГеиз рипдШиз-а иема никако у понтиској и каспиској области, док се Сгаз1егоз^еиз аси1еаШз, по истоме аутору, појављује у Црноме Мору (у сланом језеру Караци, које је од мора одвојсно само једним уским несковитим спрудом) а можда и у Дњепру. (хазГегоз^еиз р1а1удаз1ег има на истоку велико распрострањење. По Кеслеру он се налази у Црном Мору, Дњепру, у Касписком Мору, у Волги, Уралу и Аралском Језеру. Садаје констатован иу дунавској области, а тиме је бар делимично утврђена Кеслерова претпоставка, да га има у свима рекама што утичу у Црно Море. 3 — Штајндахнер је, осим тога, изложио разлике које постоје између Сг. рипдШиз-а и 6г. рШудазГег-а. Најзад нам ваља напоменути, да је директор неготинско гимназије г. Ђ. Ст ој ков и ћ, од ирилике пре 4—5 година, успео да добије из Србова у близини Неготина грегорца (Сгаз(. рШудазГег). 0 том је он и реФерисао у биолошком друштву. Том приликом г. Стојковић изложио је како је за грегорцем дуго трагао, али га апсолутно није могао наћи у Неготинском Блату. Он је у исто време мишљења да је грегорац могао доћи у србовске воде из влашких вода преко пута, приликом великих дунавских нзлива. Управу Музеја Српске земље, чим је отпочела радити на прикуп.вању риба по Србији, веома је интересовало и нитање о гастеростеусима у Србији те је с тога нарочиту пажњу обратила својим повереницима. Први примерак грегорца (Сгаз1. рШудаз1ег Кеззћ^, из Србовског Блата, добио је Музеј 7. јуна 1904. год. од г. Михаила

1 Штајндахнер је ово иисао, ваља имати на уму, 1899. године. 2 Аизги&е аиз с1ет ВепсЈЛе ићег ете ап сНе погДЋгезШсћеп Киз1еп «1ез 8сћ\^аггеп Меегев ип(1 с!игсћ (Ие ■»'езШсћеп Кгут ип^егпоттепе Ее!ае. Мозсаи 1860 р. 17—23. 3 Податак о наласку грегорца у Сави код Београда, на и закључак из њега нзведен о већој расирострањености грегорда (6. р]а1и§аз (;ег) у дунавском сливу, за сад мора отпасти; јер, према извештају који је имао доброту Музеју послати г. проф. С. Брушна, аримерак иослат на огле д г. Штајндахнеру пз неготинске је околине а добио га је од г. проФ. Жив. 'Борђевића мз Панчићеве Збирке.