Prosvetni glasnik

ЛЗВКШТАЈ ЈШВЛИОТЕКАРА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКК

369

Од целокупног буџета за набавке, повез књига и канцеларијске трошкове, којп је у прошлој години износио 16.000 дин. лотрошено је: на отплату дуга Фнрми Геролд и комп. у Бечу 6015 дин.. на канцелари.јско трошкове 2274-43, дин., на повез старих и новнх књига 5.159-15 дин ; на куповину новнх предмета 2551 - 42 дин. Од овлх лартлја прва и друга изнеле су толико што се нпје могло лроћи са мање. Фирми Геролда и комп. морало се платити што више од заосталог дуга једно, услед наређења више власти, и друго, да би се Библиотека што пре ослободила тог досадног дуговаља. Другп пак лартија у прошлој години пзнеда је много мање него ранијих, и на њој су се чинпле улЈтеде, да би се што влше сачувало за оне друге две партије. 0 карактеру дуговања Фирми Геролд и комп. у Бечу било је опншрно речи у нрошлогодпшњем извештају. У току 1905 годино та Фирма чинила је кораке сличпе онима из 1904, тражећи исплату целокупног дуга, који се скоро двадесет година провлачио пз године у годину. Таквом захтеву није се могло одговорити и у место да јој се исплати сав дуг, исплаћен јо већи део, тако да ће се у ово.ј години, још лрвих лесеца, Бнблиотека моћи потпуно отарасати тога дуговања. А то ћо се постићи још у толико лакше, што је буџетом дато Бпблиотецц нешто више него пгто је имала прошле године. Пошто је пак Библиотека од лролглогодишње дотације исплатила Фирми Геролд и комп. своту од 6015 дин. и имала иотребних канцеларијских трошкова, то није имала довољно средстава да набави што впше предмета нових и да уједно испуни одредбе чл. 12 закона од 22 јануара 1901 год., по коме сие књиге у Библиотецп морају бити повезане. Јер како су приновљене махом неповезане, а при том има још велика количина неновезаних из ранијих година или су новозн оштећени у толикој мери, да су књиге с њима неупотребљиве, и пошто се такве књиге, по прописима правила, не могу издавати посетиоцима, да не би биле оштећене, кад се узело у оцену питање : да ли је боље оставити и даље да велика количина књига остане неупотребљина, на да се набављају нови предмети, иди да се омогући улотреба библиотечких предмета који већ постоје ту, Управа Нар. Библиотеко нашла је да је ово последње много потребније, па је стога много више лотрошила на корнчење него на набавку нових предмета. При овом послу управа се руководила основним начелом у газдинству: да прво треба сачувати већ стечену имовину, како би по том сваки нов прираштај представљао пстинито вовећање раније имовпне. За овакав рад говорпли су и разлози изложени даље у одељку под Г. Али што је прошле, као и претлрошле године, утрошено много мање на набпвљање нових предмета, него што је то учињено неких раннјих година, то још не значи и да је ових двеју година набављено много мање потребних предмета за Библиотеку. Напротив. Рационалнпм радом успело се за мало новаца набавити доста и интересантних предмега. Јер у место што се ранијпх година све што је требало Библпотеци набаљало по доста скупе повце од Геролда и комп., сада су набавке вршенене згодном приликом. Тако у место што би се з.1 једну веома нотребну публикацију, која се тиче историје свих балканских народа, по ранијем систему набављања платило иреко 1500 дин. оиа је сада, потпуно нова, набављена за 410 дииара. Даље, у место што се ранијих година за једно дело у једној свесци, које још за двадесет годпна у Србпји неће наћи читалаце, платило на 300 динара, сада је за ту своту добивено на две стотине дела, које новијих које старих, међу којима има их и таквих да су нраве библиогра®ске реткости. У опште при свима игосвЕтни гдАсиик, II. књ. 5. ов., 1906 25