Prosvetni glasnik

372

Н1'0С1ЈЕТШ1 ГДЛСШ1К

олакша ширсње иародиог образовања, п в) да среди досадашњу српску библиографију једнс и друге азбуке и да поку објаиљује сваке годнне. А да бн се нзвелп ови задаци, предипђено је чл. 2 шта свс има набавити Библнотека, чл. 4 предвиђепч је за Библиотеку засебна и довољио пространа зграда, чл. 9 обећан је Бнблиотедн нотребан број радног особља, а чл. 30 обећава. да ће јој кредит битп сразмерап потребама предвнђеним чл. 2 н 8 тога закопа. Од свега оиога остале су са.мо дужности 11ар. Внблиотеке, којима има да одгонори, јер су обећања остала са.чо обећања. Стога је Библиотека иа извођењу својих задатака радила само толпко, колико су јој донустила средства што их је имала на расиоложењу. Колико је у том погледу Народна Пиблпотека могла урадити у току 1904 године, изнео сам у прошлогодишње.м извештају. Тамо су изнесени и узроци са којих је Внблиотеци немог}ће да одговорн свим захтевнма што јој се иоетављају. И како су прнлике за Библиотеку у 1905. год. бнле исте које н у 1904, о измени рада у Библиотецп у том иогледу и о каквом већем успеху не може бити речн, и тако ће бити све док се не уклоне узроци н не остваре горе побројаиа обећања нз закона о Иародној Библиотеци од 1901 године. 0 неком успеху може бнтн речп, само у ногледу трећег задатка, постављеног чл. 8 поменутог закона, само п то не помоћу биб.шотечког особља него на начин о ком је било речн у прошлогодишњем извештају (Годишњак XVIII, 199, 200) Док се пак не створе погодбе за успешнијн рад на тим трима иитањпма, у Библиотеци се имају носвршавагн и другн нослови, којн се не могу оставптц на страну, јер се тичу одржавања имовине и унутарњег уређења. Б. Обезбеђење и одржавање нмовине Бародне Библиотеке. Од свих питања, о којнма Управа Народне Биб.шотеке мора стално мислпти, најглавнпје је оно о њеном обезбеђењу и добром одржавању, јер Библиотека може испунптн своје задатке и Одговорпги захтевима пгго јој се постављају само тако ако сачува своју до сад стечену имовину. У извештају од црошле године изнесено је подробније којима је опасностима изложена имовина Нар. Библиотеке и колико је потребно да се ове што пре отклоне (Годишњ. XVIII, 200—204). II то иостојн н сад. Ну да би се колнко толико обезбедила бпблиотечка имовина од прве опасности, од ватре, после неуспешних корака чињенцх у току 1904, постигнут је успех у прошлој години: Народна Скупштина унела је у буџет Нар. Бибепотеке ЗоОО дии. на име осигурања, које до сад није постојало нити се ко раније старао да га оствари. Овнм кораком учињена је овој установн веома ве.шка услуга, и ја не могу пропустнти ову прилику а да не одам захвалност г. Мннистру Просвете и Цркв. Нослова, г. .Бубо.миру Стојановићу, и Народиој Скупштпни, од којих је нрвп одмах прпхватио мој предлог а друга одбрпла нотребан кредит, да се обезбеди једва стечена и драгоцена имовина Народне Библиотеке. Али морам одмах додати да овај начин обезбеђева нмовине Народне Библиотеке треба да буде само привремено употребљен н да треба најозбиљније настати да се библиотечка имовина заштити што потпуније, не само од ватре него и од других опасности, којима је данас изложена. Обезбеђење библиотечке имовине на овај начин није потпун. Њим је нредвиђен само једаи случај : обезбеђење од пожара, а овим се, не дај Боже несреће, може накнадити само оно што се да поново купити. Али у Бн-