Prosvetni glasnik

НАУКЛ И НАСТАВА

401

врл) слабо нродорне зраке, а продужиће и да изазива радиоактивност у телима чврстога стаља. Његова се активност у овоме двоструком нравцу ипак смањује за половиау свака четири дана и најзад престаје КиШег|огс1 замишља да радијум стално ослобађа неку гасовиту радиоакгивну супстанццју, која се даље ширп, одлази у простор и изазива нојаве индукциоие радиоактивности. Он назива замишљену супстанцију родијумовом сманацијом и мисли да се она налази у стању смсше у гасовима, који су се налазили близу радијума. Не узимајући да је природа еманације неминовно материјална, може се овај израз употребнти да би се њиме означила нагомилана у гасу радиоактивна епергија специјалног облика. Ваздух, у којем има еманације, изазива ФОСФоресценцнју на телима која се налазе у његовој средини; стакло (нарочито тириншко) даје лепу белу или зелену ФОСФоресценцију. 81с1о1-ов цинксуфилд по стаје преко сваке мере светао под утнцајем еманације. Може се извршнти оглед с мало час употребљеним апаратом. Нека је славина II затворена, радиоактивна еманација, која је ослобођена из раствора радијумове соли у А, одлази у ваздух над раствором. Кад се тако еманација нагомила у А за неколико дана, направи ее безваздушан простор у розервоаримаВ и С, чији су унутрашњн зидови обложени фосФоросцентним цинксулфидом. За тим се затвори једна славина, а отвори друга. Ваздух, у којем се сад налази еманацнја, брзо заузима празан простор у резервоарима В и С, те ови посгају одмах светли. Радијумова се еманација понаша у многом као какав гас: распростнре се као гас у два резервоара, који опште један с другим. Меша се с ваздухом по законима о дифузији гасова и. има дифузиони коеФИцнјенат приближно једнак оном угљене киселине у ваздуху. КиШеГоп! н 8о<1с1у пронашли су, да еманација има особину, да се кондонзује на температури течног ваздуха. Могу се показати последице ове кондензацијв, употребљавајући оиет прошли апарат. Нека је нрва славина затворена и нека се еманација распрострла по целом апарату, као на крају претходно описана огледа, резервоари В н С (олепљени с унутрашње сгране слојем 81«1о1-ова цинксулФида) су светли. Сад се затвори друга славина и загњурн се резервоар С у течан ваздух. Иосле пола часа, опажа се да је резервоар В изгубио сву своју светлост, док је резорвоар С још светао. Еманација је заиста напустила резервоар В и сишла је у охлађен део, да се кондензује у С. Међу тим резервоар С није врло светао, пошто је ФосФоресценција цинксул Фида слабија на температури течног ваздуха, него на темиератури околног ваздуха. Затворимо за тим славину, која ирекида везу између два резервоара В и С, и извуцимо резервоар С из теч^ог ваздуха и пустимо да се врати на температуру околног ваздуха. Резервоар С је тада живо осветљен, док је резервоар В непрестано мрачан; еманација која, у попросветпи гласник. i. кн>., 5. с1>., 1906. 27