Prosvetni glasnik
27*
ИАУКЛ И НАСТАВА
403
обична елекрометрп, добро осамљена, открива се дако радијумово присуство, кад је помешан с иеактивним супстанци.јама у пропорцији једног стомилионитог. Радијум је виши хомодог баријумов у низу земноалкалних мехала; његову атомску тежину (226) одредила је госпођа Сипе. Ма да је овај елеменат врло близак баријуму, у обичним баријумовим рудама но налазп се чак ни у најмањој количини. Радијум прати баријум само у рудама уранијумова протоксида; овај је Факт вероватно од великог теориског значаја X. Радијум нам пружа као примор тело, које, задржавајући потпуно нсто стање, ослобађа нопростано енергију, и то у доста великој количини. Овај се Факт ие слажо с основним иачелима науке о онергији, и да би се избегла противречност, предложене су биле разне хипотезе. Међу овим иоменућемо само две, које су изнесене у почетку проучавања о радиоактивности. По првој хппотези, замишља со да је радијум елеменат у путу развпћа. Мора се узети да је ово развијање бесконачно споро тако, да се никаква видљива промена не опажа за неколико година. Енергија коју радијум ослобађа за годипу дана одговарала би, дакле, незнатној промени овог тела. У осталом, изгледа да је природно претпоставити, да је велика количина енергије у праистормацији атома. Друга се хипотеза еастоји у томе, што се претпоставља да посгојо у простору значења јлш непозната и неприступачна нашим чулима. Радијум би био способан да упије енергију ових замишљених зракова и да је претвори у радиоактивну енергију. Овс поменуте хипотезе нису у осталом противречне. * 0,1, дана кад је овз нредавање држано Кашзау и босМу открили су једну нову чињеницу од велике важности. Ови су научењаци нашли, да радијумова оманација, у самом времену кад неетаје, изазива стварање гаса хелијума, чије је присуство могла констатовати спектрална аиализа. Изгледа заисга да се тако налазимо, арви пут, нред појавом стварања једног елемента. Могућо је да је радијум нопостојан хемпски еломеиат и да је хелијум један од продуката његовог распадања. Ст. Ма|)инкови(|.