Prosvetni glasnik

НАУКА 11 НАСТАВА

нашег Универзитета расподаже данас богатим градивом за потресе још ол 1893. године па све до данас. Сад се тај материјал сређује и разрађује на геолошкој основи. Али он не обухвата у оноликој мери целу земљу и за многа места не садржи онолико података, колико је то потребно. Осим тога сама наука о трусовима, Сеизмологија, у многоме усавршила је последњих година методе свога рада и истакла је потребу да се цео посао споразумно врши на исти начин и у свима земљама, тако, да данас постоји права организација међународне сеизмолошке службе у целоме свету, која је допринела те је Сеизмологија у последње време учинила велнке напретке На тај начин омогућено је, да се сваки трус проматра у својој целини, и да се нодацима суседних земаља узајамно допуњују проучавања трусова, који би се распрострли по областима више земаља. Тако можемо н ми тачније ироцењпвати појаве трусова на нашем земљишту и бити у могућности да својој земљи учинимо и већих услуга, но што би могли сами за се, издвојени од свега осталог света. Геолошки Завод Универзитета сада је у могућности да раније отночети носао развије у онолпкој мери и обрађује онако, како ће се сви научни захтеви постенено моћи задовољавати. У исто време учиниће и потребпо кораке да ступи у везу са најважнијим страним заводима, који се баве обрађивањем иодатака о трусовима и проучавањем њиховим. Да у томе тешком »ослу буде и бољега успеха најпре за нас саме, а по том и за целу међународну заједницу, нама је нотребна морална номоћ свих наших интелигентних грађана, помоћ врло лака по сарадњи, а прло важна за остварење нредузетога посла. Тога ради довољно је од сваког интелигентног Србина - кад се у месту где живи или где се задеси, осети ма какав потрсс, било врло јак, било и тако слаб да су га тек само неколицина осетпла — да нам достави свој кратак изв ештај о томе, шта је том приликом и како запазио, на да тај свој извештај одмах пошље на аддесу : Геолошком Заводу Универзитета Веоград. за којп се не плаћа никаква поштарина. Ово кратко саопштење, које не захтева никаквих даљих жргава, до вољно је да нас номогне у тако важноме послу за срнску науку. Да би се иоједини извештачи зиали управљати у саставл>ању својих извештаја о потресима, довољно .је да само одговоре иа ова пигања : 1. У који се дан (датум и недељни дан) осетио потрес? 2. Назив места (варош, село, заселак, срез н округ) ? 3. У колико сати и минути (по могућству и секунада) и но коче сату? 4. Цре подне или после подне? 5. Где се десио тада извештач? 0. Да ли се нотрес осетио у пољу? 7. Да ли се осетио по кућама? 8. Колнко је било удара и колико јс трајао потрес (у секундпма) ? 9. С које се стране осетио потрес ? 10. По чему се осетио потрес? 11. Да ли се том приликом чула каква подземна тутњава? 12. Да лн је што иримоћено иа изворима, чесмама нли бунарима ?