Prosvetni glasnik, 01. 07. 1906., str. 105

НАУКА 11 НАСТАВА

нашег Универзитета расподаже данас богатим градивом за потресе још ол 1893. године па све до данас. Сад се тај материјал сређује и разрађује на геолошкој основи. Али он не обухвата у оноликој мери целу земљу и за многа места не садржи онолико података, колико је то потребно. Осим тога сама наука о трусовима, Сеизмологија, у многоме усавршила је последњих година методе свога рада и истакла је потребу да се цео посао споразумно врши на исти начин и у свима земљама, тако, да данас постоји права организација међународне сеизмолошке службе у целоме свету, која је допринела те је Сеизмологија у последње време учинила велнке напретке На тај начин омогућено је, да се сваки трус проматра у својој целини, и да се нодацима суседних земаља узајамно допуњују проучавања трусова, који би се распрострли по областима више земаља. Тако можемо н ми тачније ироцењпвати појаве трусова на нашем земљишту и бити у могућности да својој земљи учинимо и већих услуга, но што би могли сами за се, издвојени од свега осталог света. Геолошки Завод Универзитета сада је у могућности да раније отночети носао развије у онолпкој мери и обрађује онако, како ће се сви научни захтеви постенено моћи задовољавати. У исто време учиниће и потребпо кораке да ступи у везу са најважнијим страним заводима, који се баве обрађивањем иодатака о трусовима и проучавањем њиховим. Да у томе тешком »ослу буде и бољега успеха најпре за нас саме, а по том и за целу међународну заједницу, нама је нотребна морална номоћ свих наших интелигентних грађана, помоћ врло лака по сарадњи, а прло важна за остварење нредузетога посла. Тога ради довољно је од сваког интелигентног Србина - кад се у месту где живи или где се задеси, осети ма какав потрсс, било врло јак, било и тако слаб да су га тек само неколицина осетпла — да нам достави свој кратак изв ештај о томе, шта је том приликом и како запазио, на да тај свој извештај одмах пошље на аддесу : Геолошком Заводу Универзитета Веоград. за којп се не плаћа никаква поштарина. Ово кратко саопштење, које не захтева никаквих даљих жргава, до вољно је да нас номогне у тако важноме послу за срнску науку. Да би се иоједини извештачи зиали управљати у саставл>ању својих извештаја о потресима, довољно .је да само одговоре иа ова пигања : 1. У који се дан (датум и недељни дан) осетио потрес? 2. Назив места (варош, село, заселак, срез н округ) ? 3. У колико сати и минути (по могућству и секунада) и но коче сату? 4. Цре подне или после подне? 5. Где се десио тада извештач? 0. Да ли се нотрес осетио у пољу? 7. Да ли се осетио по кућама? 8. Колнко је било удара и колико јс трајао потрес (у секундпма) ? 9. С које се стране осетио потрес ? 10. По чему се осетио потрес? 11. Да ли се том приликом чула каква подземна тутњава? 12. Да лн је што иримоћено иа изворима, чесмама нли бунарима ?