Prosvetni glasnik
510
просветнд 1'ласник
Разматрајући ову таблицу, с места пада у очи да оцена добар , која је за ученике, који не пију никакво алкохолно пиће, достигла висину од 41,8%, код оних ученика, који пију аллохолно пиће на свпма оброцима, спала до 0%., а на иротив оцена недовољан у њпх се попела од 9°/ 0 на 66°1 0 . М. Двд. Ове циФре говоре веома речнто. * Дар стрељачког савеза основним школама у француској. — Стрел.ачки савез у Фрапцуској спремио је за 50 осцовних гакола стрељачки прибор за школско гађање, а то је 50 ђачких карабина и 50 стрељачких мета. Од овог прибора 10 комада пушака и 10 мета добиће на првом месту оннх 10 гакола, које еу на стрељачкој утакмици основних школа за 1905 годину дошле у први ред. Остатак за 40 школа памењен је да се путем вучења коцке разда оним осиовним школама, које овог прибора немају, а јаве се да у вучењу коцке желе учествовати (Апиа1ге (1е Гепзе^петеп!; рптајге, 1'ап^е 1906). Овако је рађено и прошле године у Француској. Њихове патриоте раде непрестано на томе да преко основних и других разних шкода у народу одомаће извесне војиичке навике и знања, те да на тај начин гаго вшпе унапреде одбраибену снагу своје отаџбине. А да ли ми предузимамо штогод у том правцу са дечацима нагаих основнпх школа? Прогале године у нас је Стрељачки Савез учинио корак да се ради огледа предузму стрељачка вежбања са дечацима једне од основннх београдских школа, али од свега тога не би ништа. Један од учитеља београдских школа, који бегае на се узео да овај оглед изврши са децом своје школе, изагаао је са децом свега један пут на београдско стрелигате, па је на томе и свршеио: нити је он јавио, загато није продужио рад било у својој школи, било на београдском дружипском сгрелишту, ниги је тај посао који другп учигељ, његов колега, место њега предузео. Кад је ове године у једним новинала, чини ми се еловиначким, изнего да су у борбама са турском војском од свих комита: српских, бугарских и грчких, своје главе најбоље замењивале српске комите, онда је та оцена годила нашем народном поносу, јер се нашем племену у свету признаје храброст и издржљивост. Ну да ли је коме у тој натриотској узбуђености надало на памет да се заиита: откуда нашим комитама толика извежбаност у оружју да су могли са успехом да воде борбу и са самом турском редовном војском ? Да ли је когод помишљао на то да је већипа тих комита своја прва вежбања у оружју добила на нашим стрелигатима уз припомоћ оних који та стрелишта одржавају и руководе ? Кад се све ово има на уму, и кад се још томе дода и тај разлог да ми као мален народ са слабом привредном снагом нисмо у стању држати велику стајаћу војску и у самој касарни дати јој свеколико војничко васиитање и сву потребну јој извежбаност у оружју: онда нас све ово упућује на то да неки део овога васпитања, као што је гимнастика и стрељачко вежбање, морамо уносити у народ с помоћу народних и државних школа, бар у оном обнму, у коме се то данас чини у Француској, која бц нам ради правца васпитања своје народне омладине могла за углед да послужи. М. Двд. * Жене — универзитески професори. — На швајцарском немачкомуниверзитету у Берну досадашњи привагни доценат за новију фолозофнју го~